Kohlearni signal, čija je tačna uloga bila nejasna od njegovog otkrića pre oko 70 godina, verovatno daje mozgu informaciju o tome da li uvo funkcioniše normalno ili ne. Ovo je zaključak studije sa Univerziteta Linkoping u Švedskoj.
Njegovi nalazi su važan deo slagalice u objašnjavanju šta se dešava u uhu kod oštećenja sluha izazvanog štetnom bukom, i mogu dugoročno doprineti dijagnostikovanju povreda sluha izazvanih bukom. Rad je objavljen u časopisu Cellular and Molecular Life Sciences .
Kada je uho izloženo glasnim zvucima, na primer na koncertu ili kada se nalazite u bučnom okruženju, sluh može biti privremeno oštećen. Često izlaganje glasnim zvucima može prouzrokovati trajno oštećenje sluha.
Postoje istraživanja koja ukazuju na to da je više od milijardu mladih ljudi u opasnosti od oštećenja sluha slušanjem glasne muzike sa slušalicama i na mestima. Ali iako je oštećenje buke glavni uzrok oštećenja sluha, tačni mehanizmi su uglavnom nejasni. Pjer Hakizimana sa Univerziteta Linkoping je jedan od istraživača koji imaju za cilj da otkriju kako nastaju ove štete i da li se mogu sprečiti.
Unutrašnje uho, ili pužnica, ima oko 15.000 ćelija dlake. Kada ih udare zvučni talasi, ćelije kose transformišu vibracije u električne nervne signale. Ovi signali se vode do mozga, koji ih tumači, a tek tada možemo čuti zvuk.
Signal ćelije kose sastoji se od dva dela, nazvana AC i DC. AC signal je dobro istražen. On daje mozgu informaciju o jačini i frekvenciji zvuka, odnosno o tome koliko je zvuk visok ili nizak. Ali DC signal je ostao nešto kao misterija. Još od njegovog otkrića pre nekih 70 godina, istraživači se pitaju šta bi mogla da bude njegova funkcija.
Prilikom merenja električnih signala iz ćelija dlake pužnice, DC signal je primetan jer izaziva blagi pomak u AC signalu u pozitivnom ili negativnom smeru. Razne studije koje pokušavaju da okarakterišu jednosmerni signal su došle do različitih zaključaka u pogledu njegovog polariteta. U trenutnoj studiji, Pjer Hakizimana pokazuje da se polaritet jednosmernog signala menja iz pozitivnog u negativan kada je puž izložen štetnom šumu. Drugim rečima, signal može dati indikaciju zdravstvenog statusa uha.
„Izgleda da bi ovaj signal mogao da bude način da telo obavesti mozak da li je uho zdravo ili ne i na taj način olakša sposobnost mozga da dekodira slabe zvukove. Mozak može da pojača slab signal iz pužnice. Ako obavešteni da uvo ne funkcioniše normalno, mozak ne mora da troši resurse pokušavajući da poboljša signal za dekodiranje zvuka iz povređenog uha“, kaže Pjer Hakizimana, glavni istraživač u Odeljenju za biomedicinske i kliničke nauke u Linkčepingu. Univerzitet.
Ovo otkriće može, nadamo se, doprineti novom istraživanju o tome kako bi se DC signal mogao koristiti za dijagnosticiranje gubitka sluha uzrokovanog štetnom bukom. Ovo do sada nije rešeno, jer se nije znalo kako tumačiti ovaj signal, niti kako ga pouzdano izolovati i izmeriti kod ljudi.
U svojoj studiji, Pjer Hakizimana takođe pokazuje da DC signal stvaraju kanali kalijumovih jona koji oslobađaju jone kalijuma kroz membrane ćelija kose.
