Dok se milioni ljudi u Njujorku i drugim većim severnoameričkim gradovima guše oporim dimom, mogli bi da upere svoj optužujući prst dalje na sever od šumskih požara koji pustoše Kvebek – sve do globalnog Arktika.
Povećane temperature u regionu doprinose vremenskim uslovima koji povećavaju verovatnoću izbijanja šumskih požara, kažu stručnjaci.
Vrh planete se zagreva mnogo brže od globalnog proseka — po nekim procenama četiri puta brže — i gubi led koji odbija radijaciju i štiti Zemlju od neke sunčeve toplote. Kako se Arktik zagreva, permafrost se otapa, oslobađajući velike količine gasova staklene bašte koji dodatno pojačavaju globalno zagrevanje. Sibir, koji drži najveće prostranstvo permafrosta na svetu, trenutno doživljava ekstremne toplotne talase, ali postoje i druge vruće tačke na Arktiku.
„Trenutno je kanadski Arktik za oko 10 stepeni (Celzijusa) topliji od proseka i to se proteže iznad zaliva Hadson. Veliki delovi Kanade su definitivno topliji nego što je uobičajeno za jun u ovom trenutku“, rekla je Julienne Stroeve, profesor polarnih nauka. posmatranje i modeliranje na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
To utiče na sve nesrazmerniji efekat Arktika na vremenske obrasce srednjih geografskih širina. „Proleće dolazi ranije nego ranije, a jesen dolazi kasnije, tako da to takođe čini uslove sušnijim i toplijim za pojavu ovakvih ekstremnih požara“, rekla je ona. „Ovi suvi uslovi u kombinaciji sa udarima groma su svakako jedan od razloga zašto je u Kanadi trenutno tako loše.
Ogroman uticaj Arktika na planetarno zagrevanje „povećava učestalost požara“, slaže se Džejson Boks, profesor glaciologije i klime u Geološkom zavodu Danske i Grenlanda.
Čini se da brzo zagrevanje Arktika takođe čini mlazne tokove talasastijim i sporijim, što može pogoršati problem.
Mlazni tokovi su pojasevi jakih zapadnih vetrova izazvanih sudarom hladnog polarnog i vrućeg tropskog vazduha. Kako se zagrevanje Arktika ubrzava, razlika između dve vrste vazduha se smanjuje. Obično brze struje postaju spore i kreću se više krivudavim putevima, stvarajući toplotne kupole koje, zauzvrat, mogu pogoršati uslove visokog rizika od šumskih požara, posebno u višim geografskim širinama.
Nekoliko faktora trenutno stvara talasasti mlazni tok, uključujući snažan, uporan toplotni talas u severnom Tihom okeanu, rekla je Dženifer Frensis, viši naučnik u Centru za istraživanje klime Vudvel. Nastali grebeni i udubljenja vazdušnog pritiska odgovorni su za sušne uslove u kojima besne požari u Kanadi, kao i za vetrove koji nose dim na istočnu obalu. Arktik koji se brzo zagreva možda dodatno pojačava taj obrazac, rekla je ona.
Da otapanje Arktika ima uticaja daleko izvan granica severnih zemalja, videlo se u studiji iz 2021. objavljenoj u Nature Communications. Pokazalo se da je gubitak arktičkog morskog leda tokom letnjih meseci stvorio povoljnije vreme na zapadu SAD. Tokom 40 godina, promene u vremenu požara, izazvane opadajućim ledom, bile su slične veličine kao i klimatske varijacije izazvane El Ninjo-Južnim oscilacijama, koje takođe utiču na uslove požara u zapadnim SAD, navodi list.
U tom kontekstu, potreba za boljom vatrogasnom spremnošću postaje hitna. U Kvebeku, čiji su šumski požari izvor zagušljivog dima koji trenutno prekriva Njujork, zapaljena površina je 500 puta veća od prosečne površine spaljene u poslednjih 10 godina, prema agenciji za zaštitu od šumskih požara u Kvebeku, koja prati aktivnost požara. To je ostavilo pokrajinske vatrogasce beznadežno nadmašene.
Čak i ako svet smanji emisije štetnih gasova, određena količina klimatskih promena je već zaključana, rekla je Gejl Vajtman, profesorka održivosti na poslovnoj školi Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji.
„Kako da izgradimo agilnost kao odgovor na ekstremne vremenske prilike?“ upitala. „Dugoročni trendovi zagrevanja i promena Arktika dovode globalni rizik do mesta koja ga ranije nisu videla. Dakle, Arktik je sada u Bruklinu, ili Menhetnu i Otavi.“
