Kakve veze suša u Centralnoj Americi ima sa troškovima života u Australiji? Prilično, ako suša pogodi Panamski kanal.
Jezero Gatun od 425 kvadratnih kilometara izgrađeno je početkom 1900-ih za skladištenje vode za Panamski kanal. Voda je potrebna za plutanje brodova kako bi mogli da plove kanalom. Sada je suša ozbiljno uticala na nivoe vode u jezeru.
Zbog toga je uprava Panamskog kanala morala da smanji broj brodova koji ga koriste. Stotine brodova stajalo je u redu da sačeka svoj red.
U junu, časopis Njuzvik skrenuo je pažnju na grafikon koji pokazuje da nivoi vode u jezeru opadaju na neviđeno niske.
Nivoi vode sada rastu – ali polako. Panamska kontrolna uprava kaže da će zadržati ograničenja za prolaz brodova godinu dana.
Kašnjenja znače veće troškove. One se zauzvrat prelivaju na cene koje naplaćuju trgovci na veliko i malo. To vidimo u cenama koje sada plaćamo za robu koju kupujemo.
Poremećaji lanca snabdevanja samo su jedan od mnogih razloga zašto troškovi života rastu. Problem Panamskog kanala nije čak ni najozbiljniji poremećaj u ovom trenutku. Ta sumnjiva čast pripada ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Vredi napomenuti da su suše i slični događaji sve češći zbog globalnog zagrevanja. Ozbiljni poremećaji prelaze iz neobičnog u uobičajeno.
Uprava za Panamski kanal kaže za sušu da njena „trenutna težina i njeno ponavljanje nemaju istorijski prioritet“.
Bez presedana, ali ne i neočekivano. Naučnici za klimu, Ujedinjene nacije, Međuvladin panel za klimatske promene i drugi već godinama upozoravaju na ekstremne vremenske prilike zbog globalnog zagrevanja.
Moj prošlogodišnji izveštaj o lancima snabdevanja hranom upozorio je na uticaj globalnog zagrevanja i verovatnoću da će poremećaji u lancima snabdevanja dovesti do povećanja cena hrane.
Možda se pitate kako nešto tako daleko kao Panamski kanal može uticati na maloprodajne troškove Australije. Dobro pitanje. Odgovor je da su današnji lanci snabdevanja globalni i međusobno povezani.
Studija Komisije za produktivnost o lancima snabdevanja iz 2021. pokazala je da su oni složeni. U njemu se navodi: „Savremeni lanci snabdevanja se često oslanjaju na inpute iz celog sveta i mogu se sastojati od hiljada firmi. Dell lanac snabdevanja, na primer, procenjeno je da se sastoji od preko 7.000 dobavljača u 2019. godini.“
Da, Panama, na 1.000 kilometara severno od ekvatora, nalazi se na severnoj hemisferi. Za trgovinu je važnija Amerika i severna Azija.
Ali Australija će i dalje biti pogođena poremećajem. Naši lanci snabdevanja su povezani. Ripple se širio kroz lance snabdevanja kroz cene. Čak i ako proizvodi koje kupujemo ili prodajemo nisu fizički u pogođenom delu lanca snabdevanja, kada se njihove cene povećavaju, to čine i naše.
To je zato što kupci i prodavci mogu da menjaju robu u zavisnosti od tržišnih uslova. Kupci premeštaju stvari tamo gde su cene jeftinije, prodavci tamo gde su cene veće. Ako firma prodaje na jednom tržištu, to utiče na prodavca na sledećem tržištu.
Nestašice ili viškovi svake firme utiču na cene. Oni zauzvrat trguju sa drugim tržištima u različitim regionima. Efekti se rašire širom sveta.
Australija je ostrvo, koje se veoma oslanja na pomorstvo za trgovinu – i uvoz i izvoz. Uvoz uključuje ne samo gotovu robu već i mnoge inpute za naše industrije, uključujući pakovanje i delove.
Hajde da razmotrimo kako kašnjenja na Panamskom kanalu utiču na njih. Ako rezervni deo za proizvođača u SAD ili Japanu kasni zbog reda isporuke, kupac će otići kod drugog dobavljača kako bi izbegao zadržavanje svoje proizvodne linije. Generalno, to znači plaćanje veće cene.
Ako ti dobavljači prodaju u Australiju, na kraju plaćamo i više cene.
Ponekad se troškovi poremećaja polako filtriraju na tržišta, posebno za artikle kojima se ne trguje često i koji imaju malo zamena.
Ponekad je brzo iz suprotnog razloga. Na kraju, troškovi kašnjenja sustižu sve kako u direktnom tako iu toku u lancima snabdevanja.
S obzirom da ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći i utiču na naše troškove života, kakav bi trebalo da bude naš odgovor?
Najvažnije je, naravno, smanjiti naš doprinos globalnom zagrevanju. Ako vlade ne ispune svoje ciljeve za smanjenje emisija, problemi i troškovi će se umnožiti.
Međutim, temperature su već porasle. Ekstremno vreme je sve češće. Strategije za suočavanje sa neizbežnim uticajima na lance snabdevanja uključuju diverzifikaciju.
To bi značilo da imamo više dobavljača, koji koriste različite lance, tako da ako jedan ne uspe, imamo druge opcije.
Skraćivanje lanaca korišćenjem većeg broja lokalnih dobavljača gde je to moguće, takođe bi pomoglo, kao i prihvatanje radosti zamene – ako jedan proizvod postane skuplji ili nedostupan, često postoji drugi isto tako dobar.
I na kraju, uzmite u obzir pouke iz dalekih događaja.
