Inteligencija je delimično nasledna. Postoje studije koje pokazuju da su određene genetske varijacije povezane sa boljim performansama u testovima inteligencije. Druge studije pokazuju da su različite karakteristike mozga, kao što je efikasnost mreže, povezane sa inteligencijom. Po prvi put, istraživači su sada proučavali sva tri parametra – gene, različite karakteristike mozga i ponašanje – istovremeno. Koristeći analizu gena, magnetnu rezonancu i testove inteligencije, tim je pokazao koje karakteristike mozga čine vezu između gena i ponašanja.
Rezultate je opisao tim oko Dorotee Mecen sa Odseka za biopsihologiju Univerziteta Rur u Bohumu, Nemačka, i dr Erhana Genča, ranije na Univerzitetu Rur, a sada u Lajbnicovom istraživačkom centru za radno okruženje i ljudske faktore u Dortmundu (IfADo) , u časopisu Human Brain Mapping.
Pored IfADo-a i raznih institucija Rur univerziteta, bili su uključeni Humboldt-Universitat Berlin, Centralni institut za mentalno zdravlje u Manhajmu, Medicinski fakultet u Hamburgu i Univerzitet u Luksemburgu. Na Univerzitetu Rur sarađivali su timovi za biopsihologiju, ljudsku genetiku i genetičku psihologiju.
Tim je u studiju uključio 557 ispitanika starosti između 18 i 75 godina. Koristeći uzorke pljuvačke, analizirali su koji pojedinci imaju koliko varijacija gena povezanih sa visokom inteligencijom. „Postoje hiljade gena koji doprinose inteligenciji“, objašnjava Dorotea Mecen. „Izračunali smo zbirni rezultat za svaku osobu koja odražava genetsku predispoziciju za visoku inteligenciju.“
Pored toga, svi subjekti su učestvovali u skeniranju mozga, koje su istraživači koristili da odrede ne samo debljinu i površinu moždane kore, već i koliko su efikasno organizovane strukturne i funkcionalne mreže u mozgu. Svi učesnici su takođe završili test inteligencije.
„Širina i detaljno beleženje različitih podataka u ovoj studiji je, koliko ja znam, bez presedana“, kaže Erhan Genč. „Prvi put smo pogledali trijadu gena, različite karakteristike mozga i osobine ponašanja u celini.“
Konkretno, grupa je analizirala koje su razlike u genetskim varijacijama povezane sa razlikama u karakteristikama mozga i razlikama u ponašanju.
Kada je tim samo pogledao vezu između genetskih varijacija i karakteristika mozga – to jest, bez obzira na rezultate testova inteligencije – otkrili su brojne asocijacije u mnogim regionima raspoređenim po celom mozgu. Značajno manje asocijacija je bilo očigledno kada su istraživači istraživali koje su karakteristike mozga povezane sa performansama testa inteligencije.
Kada su uzeli u obzir sva tri parametra odjednom – gene, karakteristike mozga i performanse testa inteligencije – povezanost je pronađena samo u nekoliko područja mozga u frontalnom, parijetalnom i vizuelnom korteksu. To znači da postoje samo određene oblasti u mozgu u kojima varijacije gena utiču na karakteristike mozga, a ove karakteristike istovremeno utiču na inteligenciju.
Odlučujuće karakteristike mozga bile su veličina površine mozga i efikasnost strukturne povezanosti. Istraživači su pronašli vrlo malo takvih veza između gena, mozga i ponašanja kada su ispitivali debljinu moždane kore i efikasnost funkcionalne povezanosti.
Svojom studijom, istraživači se nadaju da su predložili metodu koja se takođe može preneti na druge oblasti. To je zato što omogućava proučavanje interakcije gena, mozga i ponašanja ne samo za inteligenciju, već i za druge osobine.
„Takođe bi bilo zanimljivo da se takve metode koriste u budućnosti sa većim grupama od hiljada ili desetina hiljada ispitanika“, kaže Erhan Genč, jer bi to poboljšalo kvalitet rezultata. „Proučavanje uticaja starosti takođe bi bio zanimljiv budući istraživački projekat.“
