Godine 1956, tinejdžerka po imenu Tina Negus je letovala u šumi Čarnvud u Ujedinjenom Kraljevstvu sa svojom porodicom, kada je primetila neobičan otisak na nadvišenoj steni.
Izgledalo je kao paprat. Ali kao nadobudni geolog, Negus je znao da su ove stene stare 600 miliona godina prestare za takvu biljku. Prema utvrđenom fosilnom zapisu, prva složena vrsta flore neće se pojaviti još najmanje šezdeset miliona godina, nakon događaja poznatog kao kambrijska eksplozija.
Ponekad nazvana biološkim velikim praskom, nagli nalet „eksplozije“ u biodiverzitetu bila je najteža dilema sa kojom se suočava teorija evolucije Čarlsa Darvina. U svojoj čuvenoj knjizi O poreklu vrsta, Darvin nije mogao da nađe zadovoljavajući odgovor na dva mučna pitanja: Odakle odjednom sva ta raznolikost života? I kako se to tako brzo razvilo?
Kada se Negus vratila u školu, pokazala je svom nastavniku geografije kako je olovkom trljala svoje otkriće ‘paprati’. Ali on joj nije verovao.
Godinu dana kasnije, 1957., tri tinejdžera su se igrala u blizini iste stene kada su i oni primetili isti fosil. Jedan od ovih tinejdžera, petnaestogodišnji Rodžer Mejson, olovkom je istrljao otisak kako bi njegov otac mogao da prenese dizajn lokalnom univerzitetskom predavaču.
Bilo je potrebno malo ubeđivanja, ali nakon što je svojim očima video fosil, geolog Trevor Ford je potvrdio da je to zaista bio fosil biljke iz pretkambrija, koji je verovatno nekada živeo na morskom dnu.
On je cevasti oblik života u obliku listova nazvao Charnia masoni po Masonu.
Zahvaljujući otkriću Čarnije, kao i poboljšanim tehnikama datiranja, paleontolozi širom sveta konačno su mogli da pogledaju stare fosile novim očima. Životni oblici za koje se nekada pretpostavljalo da žive u kambriju sada su se ispostavilo da su mnogo stariji.
Nekoliko meseci nakon što je Ford objavio svoja otkrića, na primer, naučnici u Australiji objavili su otkriće još jednog lista Charnia iz pretkambrija.
Kasnije su prekambrijske čarnije pronađene i u Rusiji i Kanadi.
Fosil u Čarnvudu očigledno nije bio slučajnost. Kao dokaz složenog života pre kambrijske eksplozije, to je bilo sve što su Darvin i njegovi naslednici tražili.
Dok je ovo otkriće izazvalo pometnju u naučnoj zajednici, Negus nije bila svesna uticaja koji je imao njen radoznali fosil paprati. Tek 1961. konačno je saznala šta se desilo sa njenim fosilom i koliko je bio uticajan.
Godine 2004. videla je intervju sa Rodžerom Mejsonom u kojem je pričao o svojoj priči o otkriću fosila. Kada je posegnula, odmah je odgovorio. Godine 2007. Negus je pozvana da proslavi 50. godišnjicu identifikacije životinje, gde je konačno uključena kao ko-otkrivač.
Kao i Negus, ispostavilo se da je nekoliko drugih ljudi primetilo slične fosile u prošlosti, iako ih je naučni establišment ignorisao.
Daleke 1848. godine, na primer, neki prirodnjaci su već identifikovali makrofosile u šumi Čarnvud i prepoznali ih kao moguće pretkambrijske oblike života.
To znači da je odgovor na Darvinovu dilemu postojao čak i pre nego što je on potpuno izrazio svoju zbunjenost 1859.
Danas su naučnici pronašli razne pretkambrijske oblike života u Engleskoj, Australiji, Severnoj Americi, Grenlandu, Južnoj Africi, delovima Azije i Rusije.
Sada je jasno da su kompleksne biljke nekada cvetale pre kambrijumske eksplozije. Pa ipak, još uvek je nepoznato zašto je raznolikost iznenada eksplodirala pre više od 500 miliona godina.
U budućnosti bi možda bilo pametno gledati nova otkrića iz pretkambrija i kambrija otvorenog uma.
Jasno je da nevine oči dece ponekad mogu da vide mogućnosti koje ne mogu ni najučeniji naučnici.
