Detinjstvo je prilika da se uhvati u koštac sa gojaznošću pre nego što šteta koju ona izaziva ne postane nepovratna, navodi se u naučnoj izjavi stručnjaka za bolesti srca i gojaznosti u detinjstvu objavljenoj danas u European Journal of Preventive Cardiologi. Dokument je izradila Radna grupa za zdravlje dece Evropskog udruženja za preventivnu kardiologiju (EAPC) ESC-a i Evropske grupe za dečiju gojaznost (ECOG).
Gojaznost kod dece je u porastu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dok je manje od 1% dece i adolescenata uzrasta 5-19 godina bilo gojazno 1975. godine, više od 124 miliona (6% devojčica i 8% dečaka) bilo je gojazno 2016. godine. „Globalni porast detinjstva gojaznost, u velikoj meri izazvana većom fizičkom neaktivnošću, povezana je sa povećanom prevalencom visokog krvnog pritiska, lipida u krvi i glukoze u krvi u detinjstvu“, rekao je prvi autor profesor Hener Hansen sa Univerziteta u Bazelu, Švajcarska. „Ova kombinacija faktora je zauzvrat povezana sa oštećenjem arterija i srca, što se može preokrenuti vežbanjem kod dece, ali mnogo manje kod odraslih.“
Gojaznost u detinjstvu i povezani problemi visokog krvnog pritiska, lipida u krvi i glukoze u krvi prate u odraslom dobu. Na primer, gojazna deca imaju pet puta veću verovatnoću da postanu gojazni odrasli nego njihovi vršnjaci zdrave težine. Dokument naglašava potrebu da se gojaznost i prateći faktori rizika zajedno rešavaju, jer postojanje više od jednog problema povećava verovatnoću kardiovaskularnih bolesti (KVB) u odraslom dobu.
U poređenju sa decom sa niskim indeksom telesne mase (BMI), oni sa visokim BMI imaju 40% veću verovatnoću da obole od KVB u srednjim godinama. Deca sa kombinacijom faktora rizika, uključujući pušenje i visok BMI, krvni pritisak i lipide u krvi, imaju dva do devet puta veći rizik od srčanog i moždanog udara u srednjim godinama.
Navike se takođe prate u odraslom dobu, dajući dodatni podsticaj argumentaciji da se sada interveniše. „Prevencija koronarne bolesti srca kod odraslih kroz intervencije u detinjstvu potkrepljena je činjenicom da se navike u ishrani i sklonosti prema hrani formiraju rano u životu i da se porodični način života i navike u ishrani održavaju tokom čitavog životnog veka“, navodi se u radu.
Mladi školskog uzrasta treba da rade najmanje 60 minuta dnevno umerene do snažne aerobne fizičke aktivnosti. Pored toga, aktivnosti za jačanje mišića treba da se rade najmanje tri puta nedeljno. Vreme sedenja, posebno vreme ispred ekrana, treba da bude ograničeno. Što se tiče ishrane, deca treba da jedu adekvatan doručak, izbegavaju da jedu između obroka, jedu tri obroka i ne više od dve užine dnevno, ograničavaju veličinu porcija, izbegavaju hranu bogatu energijom i hranljivim materijama kao što su voćni sokovi ili brza hrana, povećavaju unos neprerađenog voća, povrća i žitarica bogatih vlaknima, kao i manji unos masti i šećera.
Potreban je niz politika i akcija da bi se zaustavila gojaznost i povezani problemi. Centralni deo njih su fizička aktivnost i ishrana. Kreatori politike treba da:
„Politika za zaustavljanje KVB kasnije u životu treba da ide dalje od samo govorenja mladim ljudima da vežbaju i jedu zdravu ishranu“, rekao je profesor Hansen. „Ako nema prostora za uživanje u aktivnom životu, a hranljiva hrana je nedostupna ili nedostupna, veoma je teško promeniti ponašanje. Neka deca će imati koristi od psihološke podrške da shvate koje su navike problematične i kako da razviju nove. I umesto da kritikuju deca zbog neaktivnosti i jedenja brze hrane, škole i roditelji mogu da pokažu da je biti fizički aktivan i pripremati zdravu hranu zabavno.“
Škole treba da prednjače sa zdravim školskim obrocima, časovima kuvanja, edukacijom o ishrani i aktivnostima i sportskim klubovima. Porodicu i prijatelje treba pozvati da učestvuju, jer oboje imaju uticaj na način života i težinu deteta. Profesor Hansen je rekao: „Zdrava, pristupačna ishrana treba da počne u školskoj menzi, a fizička aktivnost se može promovisati kroz aktivne pauze u školama. Obrazovanje o zdravim stilovima života neće imati mnogo uticaja ako roditelji nisu uključeni.“
Dokument ukazuje na uticaj medija na ishranu dece. Napominje: „Većina dece je izložena promociji i marketingu proizvoda kao što su brza hrana i pića zaslađena šećerom do oko 200 puta nedeljno na društvenim mrežama. Autori navode da marketing nezdrave hrane i pića treba minimizirati ili zabraniti, posebno u školama, jer utiče na ponašanje dece. Iako se čini da ekvivalentni marketing zdravih proizvoda nema efekta, profesor Hansen je rekao: „Umesto da marketing jednostavno govori ljudima da konzumiraju zdrave proizvode, promovisanje zdravog načina života kao zabave i kul može biti efikasnije“.
Dokument naglašava potrebu da se izbegne stigmatizacija gojazne i gojazne dece, jer bi to moglo da ih podstakne ka poremećajima u ishrani i neaktivnosti. „Kako identifikovati decu u riziku i ponuditi individualni tretman uz izbegavanje stigmatizacije i dalje je izazov i tome se treba pažljivo pristupiti“, rekao je profesor Hansen. „Na školskom nivou, na primer, sva deca i porodice mogu imati koristi od strategija prevencije, od zdrave kantine do aktivnih pauza.
On je zaključio: „Prevencija KVB treba da počne rano. Umesto da čekamo i vidimo da li će današnja gojazna deca sutra dobiti srčani i moždani udar, sada je neophodan akcioni plan kako bi se zaustavili budući zdravstveni problemi. Već znamo da je gojaznost šteti zdravlju dece. Kakav nam još dokaz treba?“
