Sinovi žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) imaju tri puta veću verovatnoću da razviju gojaznost, prema studiji objavljenoj u Cell Reports Medicine. Prema istraživačima sa Instituta Karolinska, nalazi naglašavaju ranije nepoznati rizik od prenošenja zdravstvenih problema povezanih sa PCOS-om kroz generacije kroz mušku stranu porodice.
PCOS je uzrokovan time što jajnici proizvode previše polnog hormona testosterona. Bolest pogađa oko 15 procenata žena u reproduktivnom dobu širom sveta i predstavlja stanje koje može otežati trudnoću. Pored toga, bolest je povezana sa raznim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, gojaznost i mentalne bolesti. Ćerke žena sa PCOS-om imaju petostruki rizik od razvoja iste bolesti.
Iako još nije jasno kako su sinovi žena sa PCOS-om pogođeni, istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će imati probleme sa težinom i hormonima. Istraživači su koristili i podatke iz registra i modele miša u novo objavljenoj studiji da bi utvrdili da li se i kako osobine slične PCOS-u prenose sa majki na njihove sinove. Nešto više od 460.000 sinova rođenih u Švedskoj između jula 2006. i decembra 2015. uključeno je u studiju registra.
Od toga, oko 9.000 su bili sinovi žena sa PCOS-om. Istraživači su zatim identifikovali koja su deca bila gojazna.
„Otkrili smo da sinovi žena sa PCOS-om imaju trostruki rizik od gojaznosti i visokog nivoa „lošeg“ holesterola, što povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu“, kaže Elisabet Stener-Victorin, prof. na Odseku za fiziologiju i farmakologiju Instituta Karolinska koji je vodio studiju.
Ovi nalazi su potvrđeni u studiji na miševima, gde su istraživači ispitivali muško potomstvo ženki miševa koji su pre i tokom trudnoće hranjeni ili standardnom ishranom ili ishranom bogatom mastima i šećerom, i bili izloženi visokim nivoima muškog polnog hormona dihidrotestosterona. tokom trudnoće da oponaša trudnoću osoba normalne težine i gojaznih žena sa PCOS. Mužjaci miševa su zatim hranjeni standardnom ishranom do odrasle dobi kada su ispitani njihova distribucija masti i metabolizam.
„Mogli smo da vidimo da ovi muški miševi imaju više masnog tkiva, veće masne ćelije i poremećen bazalni metabolizam, uprkos tome što su jeli zdravu ishranu“, kaže Elisabet Stener-Victorin.
Da bi se istražila reproduktivna funkcija potomstva i da li se fiziološke karakteristike mogu prenositi sa generacije na generaciju, mužjaci prve generacije su spareni sa zdravim ženkama miševa koji nisu bili izloženi muškim polnim hormonima ili ishrani bogatoj mastima i šećerom.
Ceo proces je ponovljen u drugoj generaciji da bi se došlo do treće generacije koja je prva generacija na koju nije uticalo stanje majke.
„Ovim eksperimentima možemo pokazati da gojaznost i visok nivo muških hormona kod žena tokom trudnoće mogu izazvati dugotrajne zdravstvene probleme kod muškog potomstva. Njihova funkcija masnog tkiva, metabolizam i reproduktivna funkcija se pogoršavaju, što zauzvrat utiče na budućnost. generacije“, kaže Kiaolin Deng, vanredni profesor na istom odeljenju i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
„Ovi nalazi su važni jer ističu rizik od prenošenja zdravstvenih problema preko muške strane porodice, ističu rizik od prenošenja ove vrste zdravstvenih problema i mogu nam pomoći u budućnosti da pronađemo načine da identifikujemo, lečimo i sprečiti reproduktivne i metaboličke bolesti u ranoj fazi“, kaže Elisabet Stener-Victorin.
