Više od 6.000 ljudi je poginulo, a najmanje 11.000 je navodno nestalo nakon razorne poplave koja je pogodila Libiju 10. septembra 2023. godine.
Infrastruktura na severoistoku Libije je ozbiljno oštećena. Privreda i dalje pati, a kompanije koje su ključni partneri za obnovu i razvoj prinuđene su da se zatvore zbog štete od poplava. Sa više od 40.000 ljudi koji su još uvek raseljeni, nedostatak radne snage se nastavlja, a osnovne usluge, uključujući zdravstvenu zaštitu, ostaju poremećene.
Ove teške poplave naglasile su ranjivost Libije – zemlje koja se već bori sa političkom nestabilnošću, tekućim sukobima i ekonomijom koja se pogoršava – na pretnje povezane sa klimom.
Libija i druge zemlje pogođene poplavama, posebno u zonama sukoba, mogle bi mnogo da nauče od Pakistana, gde se planovi za oporavak od sličnih poplava 2022. godine razlikuju na neke značajne načine.
Pakistanski odgovor na poplave uključivao je sveobuhvatnu procenu potreba nakon katastrofe, strategiju koja ističe jasne prioritete za obnovu sredstava za život, poljoprivrede i javne infrastrukture u narednih pet godina.
Libijskom pristupu nedostaje ovo planiranje unapred. Bez sprovođenja sveobuhvatne procene onoga što je zemlji potrebno, značajni napori za oporavak ne mogu se efikasno sprovesti.
Okvir Ujedinjenih nacija iz Sendaija, globalni sporazum koji usmerava zemlje u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa, naglašava važnost „bolje izgradnje“ u oporavku kako bi se smanjila ranjivost mesta i njegovih ljudi.
Međutim, većina upravljanja katastrofama se ne fokusira na dugoročni oporavak. Moje istraživanje o oporavku od katastrofe i prilagođavanju klimatskim promenama pokazuje da je najbolji put za razvoj sveobuhvatnih i održivih planova da vlada i relevantne organizacije obnove pogođene zajednice, poprave oštećenu infrastrukturu i pruže stalnu socijalnu, ekonomsku i zdravstvenu podršku.
Sada kada su početni odgovori i napori za pružanje pomoći pokrenuti širom pogođenih regiona Libije, fokus treba da se pomeri kako bi se razmotrio dugoročni oporavak ovih zajednica.
Zemlja takođe treba da razmotri kako finansira svoj oporavak. Zemlje u razvoju imaju tendenciju da se u velikoj meri oslanjaju na kredite za finansiranje programa oporavka. Zemlje, uključujući Pakistan, često su prinuđene da nastave da plaćaju postojeće kredite nakon katastrofa umesto da troše nova sredstva na oporavak.
Putovanje Pakistana ka oporavku od velikih poplava 2010. i 2011. je oštar primer izazova sa kojima se zemlje suočavaju kada su opterećene velikim dugovima. Da bi se obnovio i obnovio, Pakistan je pozajmio zapanjujućih procenjenih 20 do 40 milijardi američkih dolara. Ovo je koštalo značajnu cenu.
U 2021. godini, teret otplate dugova iznosio je 11,9 milijardi američkih dolara godišnje, što čini 32% prihoda pakistanske vlade. Shodno tome, kapacitet Pakistana da efikasno odgovori na poplave 2022. bio je ozbiljno ograničen. Ironično, zemlja je nagomilala više dugova u rešavanju posledica ovih poplava nego što je dobila kao humanitarnu podršku 2022.
Zemlje poput Libije moraju pažljivo da upravljaju svojim zaduživanjem kako bi izbegle dugoročne ekonomske izazove i teret duga. Iskustvo Pakistana je pokazalo da privatne donacije iz zemlje mogu biti značajan izvor sredstava, pored međunarodnih davanja koja su češća.
Libija bi mogla da istraži alternativne izvore finansiranja kao što su međunarodni grantovi, zajmovi međunarodnih finansijskih institucija, preusmeravanje postojećih budžetskih izdvajanja i generisanje dodatnih prihoda na domaćem terenu kroz stimulisanje ekonomskog rasta.
Postoji i bukvalnije pitanje kako obnoviti. U Pakistanu, rekonstrukcija oštećenih puteva, mostova, elektrana, škola, bolnica i domova podrazumevala je zajednički pristup. Inspirisan modelom samootpornog stanovanja koji je razvio Iasmeen Lari, prva žena arhitekta u Pakistanu, učešće lokalne zajednice bilo je ključno.
Ovaj model takođe promoviše održivost i stvara lokalna zaposlenja korišćenjem materijala lokalnog porekla, kao što su cigle od blata. Umesto da se oslanjaju na konvencionalne i skupe građevinske materijale kao što su cementni blokovi, lokalni ljudi prave cigle od blata koristeći glinu lokalnog porekla i druge prirodne materijale koji se mogu lako zameniti u budućnosti.
Pakistanski pristup samootpornosti stanovanja koristi prednosti kratkih lanaca snabdevanja i stvara lokalna radna mesta u tom procesu. Libija treba da izvuče pouke iz ove strategije za obnovu infrastrukture.
Napori za oporavak ne bi trebalo da se fokusiraju samo na obnovu fizičke infrastrukture. Jačanje ekonomske, socijalne i ekološke otpornosti takođe mora biti prioritet. Kao što se vidi u Pakistanu, milioni ljudi se i dalje bore da pronađu održivo sredstvo za život, a čista voda ostaje goruće pitanje u mnogim pogođenim područjima.
Socijalna i psihološka podrška je jednako važna. To uključuje savetodavne usluge i sisteme mentalnog zdravlja za rešavanje traume, tuge i gubitka.
Studija iranskih istraživača iz 2022. godine otkrila je da su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja bili posebno prisutni nakon ekstremnih poplava. Drugi izveštaj iz 2022. godine pokazao je da su se preživjeli od poplava u Pakistanu koji su dobili profesionalnu psihološku podršku oporavili brže i potpunije.
Da bi se otvorio put za oporavak u Libiji, biće potrebna dodatna podrška, posebno u pogledu privremenih skloništa, lekova i pristupa zdravstvenim ustanovama i sanitarnim uslugama.
Koordinisana lokalna akcija i stabilna uprava pomoći će krhkim regionima poput Libije i Pakistana da ojačaju zajednice i pripreme se za neizbežnije klimatske šokove. Izgradnja mira treba da bude sastavni deo oporavka od klimatskih kriza, prevencije i pripravnosti.
