U svetu ograničenog zemljišta, solarne farme mogu zauzeti mnogo prostora. Ali postoji rešenje za tu oskudicu: ploče koje lebde.
U skoro desetak zemalja širom sveta, plutajuće solarne farme predstavljaju dobrodošlu alternativu modulima koji se postavljaju na zemlju, sa potencijalom da značajno povećaju čistu energiju dok se svet utrkuje da smanji emisije ugljenika.
Ogromne solarne farme sada se mogu naći na vrhovima vodenih površina u Kini, Južnoj Koreji, Japanu, Tajlandu, Portugalu, Singapuru i Švajcarskoj. Zemlje koje uključuju Indiju i Indoneziju razvijaju takve projekte, a najveće jezero na svetu koje je napravio čovek – na granici Zambije i Zimbabvea – takođe bi moglo dobiti plutajuće solarne panele za dopunu lokalne hidroenergije.
„Korišćenje zemljišta postaje veliki problem za obnovljive izvore energije. Ljudi su zabrinuti zbog konkurentnog korišćenja zemljišta, a na nekim tržištima možda ćete imati problema da pronađete zemljište“, kaže Lara Haim, šefica solarnog istraživanja u BlumbergNEF-u. „Dakle, na tim mestima postoji malo podsticaja da se gradi na vodi.
Kao i sistemi na kopnu, plutajući solarni paneli generišu električnu energiju iz sunčevih zraka. Ali vodene površine na kojima počivaju ove farme takođe pomažu u hlađenju panela, omogućavajući im da budu 15% efikasniji od zemaljskih solarnih, prema proceni Instituta za proučavanje životne sredine i energije.
Plutajuća solarna energija može da dopuni druge obnovljive izvore energije. Tajlandski hidro-plutajući solarni hibridni sistem u brani Sirindhorn kombinuje hidroenergiju i plutajuću solarnu energiju, tako da proizvodi električnu energiju iu sunčanim i oblačnim uslovima.
Zemlje jugoistočne Azije, uključujući Kinu i Južnu Koreju, rano su investirale u plutajuću solarnu energiju. Evropa takođe počinje da uhvati korak: Kontinent je sada drugo najveće tržište solarne energije, prema istraživaču Vudu Mekenziju.
Kako se ograničenja vode širom sveta povećavaju, plutajuća solarna energija takođe može pomoći u očuvanju snabdevanja. Paneli mogu ograničiti isparavanje iz rezervoara i jezera na kojima se nalaze. Rane indikacije sugerišu da bi strukture mogle da smanje šanse da se na vodenim tijelima razvije štetno cvjetanje algi.
Ali nije jasno da li bi plutajuća solarna energija mogla imati negativan uticaj na divlje životinje i kvalitet vode, kaže Sika Gadzanku, istraživač u Nacionalnoj laboratoriji za obnovljivu energiju, koja je povezana sa američkim ministarstvom za energetiku. „Potrebno nam je više istraživačke saradnje.“
Za sada, najveća prepreka usvajanju – osim dostupnog prostora – mogla bi biti cena. Pored panela, plutajući solarni sistem zahteva sisteme za sidrenje kako bi ih držali zaključani na mestu. To pomaže da plutajuća farma bude otprilike 25% skuplja za instalaciju od one na kopnu, kaže ona.
Sledeća granica plutajućeg Sunca možda uopšte nije na Zemlji. U septembru, Longi Green Energi Technologi Co., jedan od najvećih svetskih proizvođača solarne energije, rekao je da će poslati panele u svemir, što je prvi korak u planovima za testiranje mogućnosti korišćenja sunčeve energije u orbiti.
