Rekordno visoke temperature mora izazivaju masovno izbeljivanje koralnih grebena širom sveta, stavivši obnovu ovih ključnih morskih ekosistema u prvi plan. Koralni grebeni, poznati po svojoj biološkoj raznolikosti i ekološkom značaju, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima usled klimatskih promena.
Obnova koralnih grebena počinje dobijanjem korala, često odvajanjem delova od zdravih grebena. Ovi delovi se mogu razbiti na manje komade u procesu poznatom kao mikrofragmentacija. Svaki fragment može postati novi koral, što omogućava efikasnu obnovu grebena. Još jedna metoda uključuje prikupljanje „fragmenata mogućnosti“ — komadića korala odlomljenih prirodnim uzrocima poput oluja.
Zaštitnici prirode takođe mogu razmnožavati korale sakupljanjem snopova jaja tokom mriješćenja grebena, iako je ovo najteži pristup zbog kratkog trajanja mriješćenja koje zavisi od mnogih faktora poput lunarne faze i temperature vode.
Mikrofragmenti korala obično idu u „rasadnik“ dok ne postanu dovoljno čvrsti da se presađuju na postojeći greben ili veštačku strukturu. Slično se tretiraju i fragmenti prilika. Ako su dovoljno veliki, mogu se presaditi direktno na prirodne ili veštačke grebene. Snopovi koraljnih jaja i sperme prikupljeni tokom mriješćenja razvijaju se u larve koje se zatim mogu smjestiti na grebene ili uzgajati na veštačkim temeljima pre nego što budu presađene.
Osim ovih metoda, koriste se i druge tehnike za jačanje restauracije korala, uključujući tehnologiju akrecije minerala. Ova tehnika uključuje slanje niskonaponske električne struje kroz morsku vodu kako bi se minerali podstakli da se rastvore i kristalizuju na strukturama veštačkih grebena, ubrzavajući rast korala. Iako su rezultati različiti, neke studije prijavile su bolji rast i otpornije korale.
Projekti restauracije često favorizuju brzo rastuće razgranate korale jer su podložniji fragmentaciji i lakši za mikrofragmentaciju u poređenju sa masivnim koralima. Ovi korali daju brže rezultate, ali fokusiranje na jednu vrstu može smanjiti raznolikost ekosistema.
Prema studiji iz 2020. godine, projekti obnove korala imaju stopu preživljavanja od oko 60-70%. Međutim, oko polovine projekata nije uspelo da pravilno izmeri postignuće svojih ciljeva, uključujući funkciju grebena. Monitoring je često bio kratak, u proseku samo godinu dana, što je nedovoljno za formiranje stabilnog grebena.
Ipak, projekti mogu doneti stvarne koristi. Studija o veštačkim grebenima u Indoneziji iz 2024. otkrila je da su ove strukture imale budžet koralnog karbonata skoro jednak obližnjem zdravom prirodnom grebenu u roku od četiri godine.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da restauracija korala često nije dovoljna sama po sebi i da se prvo mora rešiti problem klimatskih promena. „Dobro osmišljeni i vođeni projekti restauracije imaju važnu ulogu, ali mogu da urade samo toliko ako se skoro odmah ne preduzmu radikalne mere po pitanju klime“, rekla je Lisa Bostrom-Ejnarsson, morski ekolog.
Pored klimatskih promena, drugi stresori poput eksploatacije i sedimentacije takođe moraju biti rešeni da bi grebeni imali budućnost. Restauracija grebena retko nudi zamenu jedan za jedan uništenih ekosistema, ali dobro obavljena restauracija može značajno doprineti zaštiti obale, jačanju morskog života i podršci lokalnim zajednicama koje zavise od ribolova ili turizma.
„Restauracija neće spasiti korale trenutnom brzinom kojom ih gubimo“, rekao je Gevin Miler, pomorski naučnik iz organizacije Global Reef na Tajlandu. „Više se radi o lokalizovanim uticajima i svesti koju možete podići odatle.“
