Naši preci su mogli da podignu pogled i vide Mlečni put — našu galaksiju — kao veliku traku bele svetlosti koja se proteže preko neba. Zbog svetlosnog zagađenja to više nije slučaj. Jedna studija je procenila da 60% Evropljana i 80% Amerikanaca to uopšte nije videlo.
Svetlosno zagađenje dolazi od veštačkih svetla koje sijaju nagore i stvaraju sjaj neba, osvetljavanje noćnog neba koje zaklanja zvezde i druge nebeske objekte. Ovaj višak svetlosti se povećava za približno 10% godišnje.
Svetlosno zagađenje dolazi od veštačkih svetla koje sijaju nagore i odbijaju se od atmosferskih čestica, stvarajući sjaj neba, osvetljavanje noćnog neba koje zaklanja zvezde i druge nebeske objekte. Ovaj višak svetlosti se povećava za približno 10% godišnje.
Pretnje veštačkog svetla — i preporuke za njegovo minimiziranje — su predmet „Sveta noću“, izveštaja od 160 stranica koji je objavila Dark Ski Group Međunarodne unije za očuvanje prirode, a koji su izradili ekolog UCLA Travis Longcore i devet drugih istraživača.
Izveštaj je referenca na jednom mestu za sve koji su zabrinuti zbog svetlosnog zagađenja, rekao je Longkor, vanredni profesor na Institutu za životnu sredinu i održivost. Detaljno govori o štetnosti svetlosnog zagađenja, naglašava važnost rezervi tamnog neba, predstavlja studije slučaja i daje smernice za minimiziranje upotrebe veštačkog svetla.
Tehnološke inovacije i uspon gradova doveli su do brzog porasta veštačkog svetla. Tokom 25 godina od 1992. do 2017. godine, istraživanje zasnovano na satelitima koje je vodio Univerzitet Ekseter otkrilo je da se globalno svetlosno zagađenje povećalo za najmanje 49%, ali bi taj broj mogao biti mnogo veći – do 270%.
Veštačko svetlo se menja od prigušenih, toplih tonova do LED dioda punog spektra, pojačavajući svoje negativne efekte, rekao je Longcore. LED diode proizvode više plave i zelene svetlosti u poređenju sa starijim natrijumovim svetlima visokog pritiska. Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici mogu da vide razliku u odnosu na svemir.
Sva ova veštačka svetlost ima ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje.
On remeti unutrašnje biološke satove koji su evoluirali u ciklus od 24 sata noć/dan, narušavajući san i sposobnost tela da proizvodi hormone kojima upravlja dnevna svetlost. Hormon spavanja melatonin, na primer, proizvodi se tokom dana i oslobađa kada je mrak. Ovo oslobađanje pokreće druge hormone koji pomažu telu da se podmlađuje i nosi sa bolestima.
Svetlosno zagađenje takođe ometa divlje životinje i ekosisteme. Može se čak smatrati i oblikom gubitka staništa, jer životinje često izbegavaju jako osvetljena područja.
„To je dodatni stresor i može biti direktan uzrok smrtnosti“, rekao je Longcore.
Ponašanje životinja, životni stadijum i interakcije predatora i plena prilagođeni su 24-časovnom ciklusu dan/noć i 12-mesečnom sezonskom ciklusu, navodi se u izveštaju. Previše svetlosti u pogrešno vreme ih zbunjuje i ometa parenje, reprodukciju i migraciju, između ostalih ekoloških uticaja.
Morske kornjače, na primer, koriste svetlost kao vodič, polažući i zakopavajući jaja na plažama noću. Kada je prisutno previše veštačkog svetla, mladunci, kojima je predviđeno da pronađu put do mora, postaju dezorijentisani i kreću se u pogrešnom pravcu. Svetla takođe zbunjuju insekte, koji se okupljaju oko uličnih svetiljki i postaju lak plen. A ptice koje migriraju noću često se sudaraju sa komunikacionim tornjevima ili jarko osvetljenim prozorima.
Svetlosno zagađenje utiče i na biljke, remeteći ključne faze životnog ciklusa koje reguliše prisustvo svetlosti. To može imati kaskadne efekte na životinje koje zavise od njih, rekao je Longcore.
Tamno nebo je takođe značajno iz kulturnih razloga.
Pripovedanje priča, verske tradicije i kalendari zavisili su od noćnog neba tokom ljudske istorije. Maori, starosedeoci Novog Zelanda, oslanjaju se na sazvežđa za navigaciju i predviđaju uspeh predstojeće žetve na osnovu Matarikija, zvezdanog jata poznatog i kao Plejade, koje raste sredinom zime. Druge kulture takođe poštuju Matarikija. U severnoj Javi, u Indoneziji, obeležava početak sezone sadnje pirinča. U južnoj Africi, narod Basoto ga povezuje sa izobiljem, nazivajući ga „ženskim sadnicama“.
Deklaracija u odbranu noćnog neba i prava na zvezdanu svetlost, usvojena na konferenciji Starlight održanoj u La Palmi, Španija, 2007. godine, smatra ljudskim pravom da se vidi nezagađeno noćno nebo. Na konferenciji su učestvovali astronomi, biolozi za zaštitu prirode i stručnjaci za turizam i očuvanje kulture.
Pre 17. veka, ljudske civilizacije su sagorevale ulje ili mast radi svetlosti i nisu imale uličnu rasvetu, tako da svetlosno zagađenje nije postojalo. Sa porastom elektrifikacije 1870-ih, spoljašnja svetlost se širila ubrzanim tempom.
Astronomi su prepoznali problem svetlosnog zagađenja 1970-ih. Skiglov je ometao istraživanje, ometao sazvežđa i pogoršavao kvalitet posmatranja teleskopom.
Zaista mračno nebo je i dalje vidljivo na udaljenim istraživačkim stanicama i nekim otvorenim lokacijama, ali su i ta mesta ugrožena. U prosečnom američkom predgrađu može se videti samo nekoliko stotina zvezda od oko 2.500 očekivanih zvezda.
Dok je nešto svetla neophodno za održavanje bezbednosti i produktivnosti modernih gradova, povećanje efikasnosti i smanjenje troškova doveli su do njegove zloupotrebe, rekao je Longkor.
Možda iznenađujuće, takođe nema ubedljivih dokaza da jarko osvetljene ulice povećavaju noćnu bezbednost za vozače i pešake. Preterani odsjaj blokira opasnosti na putu, odvlači pažnju vozača i smanjuje noćni vid, što smanjuje opštu svest.
Svetlosno zagađenje može izgledati kao sekundarni problem u poređenju sa drugim uticajima klimatskih promena, ali ga je lako smanjiti. Jednostavno prigušivanje spoljašnjeg osvetljenja ili njegovo usmeravanje samo tamo gde je to potrebno bi napravilo veliku razliku, rekao je Dejvid Velč, vodeći autor izveštaja i predsedavajući Savetodavne grupe za tamno nebo.
Ostala rešenja uključuju promenu temperature boje spoljašnje rasvete. Svetlost u plavom delu spektra – ona vrsta koju često emituju LED diode – je posebno štetna. Najviše se raspršuje i izaziva najveće smetnje ljudima i životinjama. Topli tonovi, poput svetlosti boje ćilibara, najmanje su štetni i pomogli bi noćnom vidu za životinje, uključujući ljude. Tajmeri i senzori pokreta koji isključuju svetla kada nisu potrebna takođe bi pomogli.
Tokom proteklih nekoliko godina, Longcore je poslao timove studenata UCLA u rezervat tamnog neba Central Idaho—prvi tamni rezervat neba u Sjedinjenim Državama i treći po veličini u svetu. (Neprofitna organizacija DarkSki sertifikuje područja tamnog neba koja ispunjavaju uslove kako bi ih zaštitila od veštačkog svetla.)
„Mesta na tamnom nebu su uspostavljena da bi se prepoznala vrednost prirodnog stanja koje je sada postalo retko“, rekao je Longkor. Studenti su bili oduševljeni doživljajem Mlečnog puta na mestu koje je zaista mračno, dodao je on.
