Oštećenje sluha može uticati na sposobnost dece da razviju jezičke i govorne veštine. Potrebno je nekoliko dijagnostičkih testova da bi se utvrdio stepen oštećenja sluha kod novorođenčadi, što dovodi do odlaganja lečenja.
Sada su istraživači iz Australije sproveli neinvazivna merenja moždane aktivnosti beba kako bi mapirali promene u povezanosti između različitih jezičkih oblasti tokom vremena. Njihovi nalazi mogli bi da utro put novim biomarkerima i poboljšanim dijagnostičkim alatima za bebe sa problemima sluha.
Ljudski mozak je izvanredan organ koji se sastoji od nekoliko povezanih mreža koje rade u sinhronizaciji za obavljanje svakodnevnih zadataka, uključujući obradu govora i jezika. U početnim fazama života deca razvijaju govorne i jezičke veštine kroz senzorne funkcije, kao što je sluh.
Većina studija ukazuje da mreže u mozgu sazrevaju tokom samog detinjstva, olakšavajući rani razvoj jezičkih područja u mozgu. Nažalost, kod dece sa oštećenjem sluha (koje može biti posledica nekoliko faktora kao što su urođene mane, povrede, bolest, između ostalog), ovaj razvoj može biti ometen usled smanjenih slušnih inputa.
Dijagnostikovanje oštećenja sluha kod novorođenčadi je izazovno. Lekari obično moraju da izvrše više dijagnostičkih testova kako bi procenili nivo oštećenja sluha kod novorođenčadi i utvrdili da li im je potreban kohlearni implant ili slušni aparat. Ovo je veoma stresan proces, ne samo za decu već i za njihove roditelje. Više zabrinjava činjenica da produženi gubitak sluha može ozbiljno uticati na to kako se razvijaju jezičke oblasti mozga, odlažući sposobnost deteta da razvije govor i jezik.
Da li bi proučavanje promena funkcionalne povezanosti koje se dešavaju u mozgu novorođenčadi sa normalnim sluhom pomoglo da se uspostavi tipična razvojna putanja jezičkih oblasti u ranom detinjstvu? Ovo pitanje je motivisalo dr. student Ishara Paranavithana, sa Univerziteta Monash, i njegov tim istraživača iz Australije, da istraže kako se različite jezičke oblasti u mozgu razvijaju i međusobno povezuju tokom vremena kako beba raste. Njihov rad je objavljen u časopisu Journal of Neural Engineering.
Da bi maksimizirali uticaj ovih važnih nalaza, Paranavithana i kolege objavili su ovu studiju kroz transformativni sporazum između IOP Publishinga i Saveta australijskih univerzitetskih bibliotekara (CAUL). Ovaj sporazum omogućava autorima u više od 30 institucija širom Australije i Novog Zelanda da objave svoje radove u otvorenom pristupu bez ikakvih troškova za njih. Ovi članci su odmah dostupni i besplatni za svakoga.
„Ja sam veliki zagovornik otvorene nauke, koja promoviše održiv i ravnopravan pristup naučnim istraživanjima svima koji bi mogli biti zainteresovani. Objavljivanjem prema transformativnom sporazumu, nadali smo se da ćemo naše istraživačke nalaze učiniti dostupnim mnogo široj zajednici istraživača mozga, bez obzira na njihovu sposobnost da priušte visoke naknade za pretplatu. Ovaj model publikacije je odličan način da unapredimo naše razumevanje o nišnim istraživačkim temama dok promovišemo raznolikost, inkluziju i pravičnost šire u naučnim istraživanjima“, kaže Paranavitana.
Za studiju, tim je regrutovao 26 beba između 2 i 13 meseci starosti, kao i 12 odraslih osoba sa zdravim sluhom. Koristeći tehniku poznatu kao funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija, oni su neinvazivno snimili mozgove svih učesnika. Tim je zatim sproveo obradu podataka i statističke analize kako bi dobio meru povezanosti između različitih jezičkih oblasti u mozgu svakog pojedinca. Pošto je starost beba značajno varirala, to je dovelo do kvantifikacije kako ovi regioni postaju sve funkcionalnije povezani sa godinama, približavajući se nivoima povezanosti koji se vide kod odraslih do kraja prve godine.
Koliko su ovi nalazi korisni na duži rok? „Mapiranje razvojne putanje jezičkih oblasti kod novorođenčadi sa normalnim sluhom moglo bi nam potencijalno omogućiti da bolje razumemo izmenjenu povezanost i njene efekte na kašnjenje u jeziku kod dece sa oštećenim sluhom“, primećuje Paranavitana. On dalje dodaje: „Ovakvi alati će omogućiti kliničarima da sprovode preciznije procene sluha tako da se odgovarajući slušni uređaj može pouzdano izabrati i fino podesiti kako bi se optimizovao ishod svakog pacijenta.“
Ova studija je odskočna daska ka novim dijagnostičkim metodologijama koje bi mogle revolucionisati kako lekari procenjuju sluh kod beba. Tehnike kao što je funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija, koje su relativno jeftine i prilagođene deci, mogle bi da obezbede da novorođenčad sa oštećenim sluhom dobije pristup efikasnim tretmanima ranije u životu. To bi im takođe omogućilo da drže korak sa svojim vršnjacima i uživaju u svakodnevnim aktivnostima bez osećaja zaostalosti.
