Kako su se mogućnosti promenile i tehnologija napredovala, sećanja i nostalgija su sada značajan deo naše upotrebe društvenih medija. Ovo je prikazano u studiji Univerziteta u Geteborgu i Univerziteta Vest, objavljenoj u Društveni mediji + društvo
Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu i Univerziteta Vest prate grupu od 11 aktivnih korisnika društvenih medija već 10 godina, omogućavajući im da opišu i razmisle o tome kako koriste platforme da dokumentuju i dele svoje živote. Studija pruža uvid u ulogu tehnologije u stvaranju iskustava i ponovnom proživljavanju značajnih trenutaka.
„Ove vrste studija nam pomažu da pogledamo unazad i razumemo kulturu kakva je bila 2010-ih i 2020-ih kada su društveni mediji bili njen centralni deo“, kaže Beata Jungselius, viši predavač informatike na Univerzitetu Vest i jedan od istraživača koji stoje iza studija.
Korisnici društvenih medija se bave onim što istraživači definišu kao „nostalgiranje na društvenim medijima“, što znači da aktivno traže sadržaj koji izaziva osećanja nostalgije.
Aleksandra Vajlenman, profesor dizajna interakcija na Univerzitetu u Geteborgu, objašnjava da su učesnici studije to opisali kao „počastiti se“ nostalgijskim putovanjem s vremena na vreme.
„Vraćanje unazad i sećanje na ono što se ranije desilo u životu postaje veći deo toga tokom vremena od postavljanja novog sadržaja“, kaže ona i objašnjava da u kasnijim intervjuima postaje jasno da platforme često služe kao alatke poput dnevnika koje omogućavaju uspomene koje treba ponovo proživeti.
Platforme društvenih medija uvode sve naprednije funkcije koje pomažu korisnicima da komuniciraju sa starijim sadržajem. Lični, muzikom prožeti foto-albumi generisani za nas ili podsetnici na slike koje smo postavili na isti datum pre jedne, tri ili 10 godina omogućavaju nostalgična iskustva, koja se često vide kao pozitivna.
Studija opisuje kako ove funkcije mogu dovesti do toga da se korisnici ponovo povežu sa starim prijateljima tako što će ih „označiti“ u zajedničkoj memoriji. Aleksandra Vajlenman i Beata Jungselijus veruju da bi ovo mogao biti nameran potez platformi društvenih medija da podstaknu korisnike da ostanu aktivni pošto se smanjilo objavljivanje novog sadržaja.
Istraživači su primetili da nije samo sadržaj koji izaziva osećanja nostalgije, već i sećanja na stvarnu upotrebu društvenih medija igraju značajnu ulogu. Na primer, jedan od sagovornika se priseća koliko je nagrađivala intenzivna komunikacija na forumima i kako je često vodila do sastanaka i interakcija u stvarnom životu.
„Tek sada kada smo dovoljno dugo živeli sa društvenim medijima da bismo mogli da donesemo i izvučemo zaključke iz ovakve studije. Kroz naš metod proučavanja istih korisnika tokom deset godina, mogli smo da pratimo njihovu upotrebu i stavove prema platforme su se menjale kako su evoluirale“, kaže Beata Jungselius.
