Novo istraživanje tima sa Državnog univerziteta Pensilvanije sugeriše da bi mikrobi u ljudskom crevu mogli da se iskoriste da pomognu telu da apsorbuje korisne hranljive metale – poput gvožđa, koje je kritično za crvena krvna zrnca – i blokiraju ili čak uklone apsorpciju toksičnih, kao živa. Grupa predstavlja svoje nalaze na ASM Microbe 2023, godišnjem sastanku Američkog društva za mikrobiologiju.
Metil živa je posebno zabrinjavajuća, rekla je Daniela Betancurt-Anzola, postdiplomac Penn State koja je vodila novu studiju. To je neurotoksin koji može dovesti do slepila, oštećenja organa i, ako se ne leči, čak i smrti. Trudnice su posebno podložne trovanju živom, a prenatalna izloženost može dovesti do slepila, napada i oštećenja mozga.
Većina izloženosti živi je kroz ribe ili školjke, ali se može pojaviti i na drugim mestima. „Akumulira se u živim bićima, u biljkama i ribama“, rekla je ona. „Mi jedemo te stvari, a to se nakuplja u nama.
Betancurt-Anzola i njene kolege prvo su analizirale hiljade genoma iz crevnih bakterija, fokusirajući se na genetske determinante povezane sa sposobnošću interakcije sa metalima. Poznato je da su mnogi geni povezani sa otpornošću na metal, rekla je, ali se grupa fokusirala na one koji su omogućili bakterijama da apsorbuju metil živu i drže je van creva.
Da bi razumeli kako ti geni funkcionišu i utiču na domaćina, tim je koristio metagenomsko sekvenciranje da bi proučio kako su ljudski i mišji mikrobi reagovali na izloženost živi. Konačno, istraživači su iskoristili te uvide da razviju probiotik posebno dizajniran za detoksikaciju štetne vrste žive koja se često nalazi u ljudskoj ishrani. Oni su ubacili gene bakterije Bacillus megaterium, za koju se zna da je veoma otporna na metil živu, u sojeve Lacticaseibacillus, rod bakterija mlečne kiseline.
„To je savršen probiotik za ovo jer može da preživi u crevima, ali je veoma loš u kolonizaciji u telu“, rekla je Betankurt-Anzola. „Nalazi se u crevima, grabi metil živu, a onda izlazi napolje.“
Grupa je započela pilot studije na miševima koji su bili izloženi živi, rekla je ona, a rani rezultati sugerišu da su oni miševi koji su primili probiotik prošli bolje od onih koji nisu.
Za sada, rekla je, grupa je fokusirana na razumevanje načina na koji mikrobi creva reaguju sa živom, ali planiraju da istraže i druge metale. Njihov krajnji cilj je da razviju intervencije koje bi mogle pomoći u smanjenju nivoa opasnih metala — poput žive — i povećati apsorpciju onih koji su potrebni ljudskom telu. „Zainteresovani smo za proučavanje kako cela mikrobna zajednica reaguje na različite metale“, rekla je Betancurt-Anzola.
