„Metaverzum“ je zaokupio javnu maštu kao svet neograničenih mogućnosti koji može uticati na sve aspekte života. Diskusije o korisnosti potpuno uronjivih virtuelnih okruženja u početku su bile ograničene na mali broj tehnoloških i naučno-fantastičnih krugova sve do rebrendiranja Fejsbuka u „Meta“ 2021. Koncept metaverzuma je od tada dobio veliku pažnju, a istraživači sada počinju da istražuju načine na koje se virtuelna okruženja mogu koristiti za unapređenje naučnih i zdravstvenih istraživanja.
Koje su ključne mogućnosti i neizvesnosti u metaverzumu koje nam mogu pomoći da bolje upravljamo nezaraznim bolestima? Ovo je tema rada koji je nedavno objavljen u časopisu Journal of Medical Internet Research, od strane vanrednog profesora Javada Koohsarija (primarni autor) sa Škole nauke o znanju na Japanskom naprednom institutu za nauku i tehnologiju (JAIST) i njegovih kolega. Tim navodi tri načina na koja bi metaverzum potencijalno mogao da se koristi za velike zdravstvene intervencije usmerene na nezarazne bolesti.
Nezarazne bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca, moždani udar, hronične respiratorne bolesti, kanceri i mentalne bolesti su pod velikim uticajem „izgrađenog okruženja“, tj. okruženja koje je stvorio čovek sa kojim smo u stalnoj interakciji. Izgrađeno okruženje može uticati na zdravlje direktno kroz akutne efekte kao što je zagađenje ili indirektno, utičući na fizičku aktivnost, sedentarno ponašanje, ishranu i san. Stoga se zdravstvene intervencije koje modifikuju izgrađeno okruženje mogu koristiti za smanjenje zdravstvenog tereta nezaraznih bolesti.
Ovde metaverzum može biti od pomoći. Eksperimenti sprovedeni u virtuelnim okruženjima unutar metaverzuma mogu se koristiti za istraživanje efikasnosti intervencija velikih razmera pre nego što se sprovedu, štedeći vreme i novac.
„Unutar metaverzuma, učesnici studije bi mogli da budu randomizovani da iskuse različite izloženosti izgrađenom okruženju kao što su visoka i niska gustina, visoka i niska prohodnost, ili različiti nivoi prirode ili urbanog okruženja“, objašnjava prof. Koohsari. „Ovaj članak će biti od posebnog interesa za stručnjake za javno zdravlje, urbani dizajn, epidemiologiju, medicinu i nauke o životnoj sredini, posebno onima koji razmišljaju o korišćenju metaverzuma u svrhe istraživanja i intervencije.
Drugo, u članku se napominje da se sam metaverzum može koristiti za sprovođenje zdravstvenih intervencija. Na primer, metaverzum može pružiti ljudima izloženost prirodnim „zelenim“ okruženjima čak i kada imaju malo ili nimalo pristupa tim okruženjima u stvarnom svetu. Na ovaj način, metaverzum može smanjiti negativne efekte na mentalno zdravlje povezane sa prenatrpanim okruženjima koja izazivaju stres.
Virtuelni životni prostori i kancelarije unutar metaverzuma mogu se beskrajno prilagođavati. Štaviše, promene okruženja unutar metaverzuma mogu se primeniti pritiskom na dugme. Stoga, metaverzum takođe može ponuditi virtuelni prostor za testiranje novih kancelarijskih i izgrađenih dizajna okruženja u realnom vremenu. Prof. Koohsari dodaje: „Metaverzum bi mogao omogućiti zainteresovanim stranama da iskuse, izgrade i saradnički modifikuju predložene promene u izgrađenom okruženju pre nego što se ove intervencije primene u fizičkom svetu“.
Iako navodi nekoliko načina na koje metaverzum može da transformiše intervencije javnog zdravlja modifikovanjem izgrađenog okruženja, članak navodi ključna ograničenja metaverzuma u simulaciji stvarnog sveta. Konkretno, trenutno stanje metaverzuma sada omogućava testiranje mnogih ljudskih ponašanja ili njihove interakcije sa izgrađenim okruženjima. Pored toga, stanovništvo metaverzuma možda nije reprezentativno, pošto ljudi iz ekonomski nižih slojeva imaju ograničen pristup tehnologiji virtuelne realnosti.
Članak takođe istražuje načine na koje metaverzum može negativno uticati na zdravlje stanovništva. Na primer, prekomerno uranjanje u virtuelna okruženja može dovesti do društvene izolacije, antisocijalnog ponašanja i negativnih zdravstvenih efekata povezanih sa fizičkom neaktivnošću ili produženim vremenom ispred ekrana. Konačno, u članku se napominje da prekomerno oslanjanje na veštačku inteligenciju može dovesti do replikacije pristrasnosti u stvarnom svetu i društvenih nejednakosti u virtuelnom svetu. U zaključku, prof. Koohsari kaže: „Najbolje je, pre nego kasnije, suočiti se sa izgledima i izazovima koje metaverzum može da ponudi različitim naučnim oblastima, au našem slučaju, javnom zdravlju.“
