Za komandanta Berija Vilmora i pilota Sunita Vilijams, boravak u svemiru se pretvorio iz rutinske misije u neizvesnu situaciju. Dva astronauta NASA-e trenutno se nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), nakon što su stigli u Boingovom Starlineru – prvom testu ovog svemirskog broda sa ljudskom posadom. Misija je trebala da traje osam dana, ali tehnički problemi sa Starlinerom, uključujući curenje helijuma i probleme sa potisnicima, doveli su do debate o bezbednosti broda.
Sada se NASA i Boeing suočavaju sa teškom odlukom. Ako Starliner bude proglašen bezbednim, Vilmore i Vilijams će se uskoro vratiti na Zemlju. Međutim, ako se donese suprotna odluka, astronauti bi mogli ostati u orbiti dodatnih šest meseci, čekajući sledeću priliku za povratak.
Dugotrajno čekanje u ekstremnim uslovima, kao što je boravak u svemiru, može imati značajan uticaj na percepciju vremena i psihološko stanje astronauta. Čekanje usporava osećaj protoka vremena, posebno kada je praćeno stresom i neizvesnošću, kao što su pokazala istraživanja na članovima posada koji borave u izolovanim i ekstremnim okruženjima poput Antarktika.
Istraživači poput Ruta Ogdena i Danijela Eduarda Viga analiziraju kako takve situacije utiču na psihologiju i biologiju ljudi. Njihov rad sa naučnicima koji provode duge mesece u izolovanim antarktičkim stanicama ukazuje na to da zauzetost složenim zadacima može pomoći u brzom prolasku vremena, uprkos izolaciji i neizvesnosti.
Dok astronauti čekaju odluku o svom povratku, njihova sposobnost da tolerišu neizvesnost i održavaju zauzetost može biti ključna za njihovo blagostanje. Bez obzira na ishod, iskustva iz ekstremnih okruženja kao što je Antarktik pružaju uvid u to kako se nositi sa potencijalno produženim boravkom u svemiru.
