Svetlosno zagađenje uništava tamno nebo. To je pošast sa kojom se zemaljske opservatorije moraju nositi u ovom ili onom obliku. Naučnici su koristili malu opservatoriju u Japanu da izmere šta se promenilo kada je obližnji grad poboljšao svoju praksu osvetljenja. Takođe su istakli izazove sa kojima se još uvek suočava.
Grad Bisei leži u polururalnoj oblasti u jugozapadnom delu prefekture Okajama u Japanu. To je određeno mesto na tamnom nebu i meštani su nepokolebljivi u tome da zadrže pogled na zvezde. Međutim, oni i dalje moraju da se bore sa svetlosnim zagađenjem iz drugih gradova u regionu. Sam grad ima nekoliko astronomskih posmatračkih mesta, uključujući i Bisejsku astronomsku opservatoriju. Taj objekat poseduje teleskop od 101 cm, zajedno sa manjim instrumentima, i otvoren je za javnost za posmatranje neba tokom cele godine.
Grad je doneo uredbe o svetlosnom zagađenju 1989. godine, čime je postao prva lokalna vlada u Japanu koja je donela takav zakon. Pre nekoliko godina, grad i opservatorija, zajedno sa drugim partnerima, radili su sa Panasonic-om na stvaranju regiona pogodnog za tamno nebo. Kao deo napora, grad je zamenio svu svoju javnu rasvetu LED diodama koje imaju temperaturu boje od 3.000 K ili manje.
Kao rezultat toga, Bisei je dobio sertifikat od strane DarkSky International (ranije Međunarodne asocijacije za tamno nebo) kao „DarkSky Approved“. Međutim, još uvek postoje neke veoma svetle LED diode sa višim temperaturama, posebno u susednim gradovima, gde je populacija pola miliona ili više. Njihova svetlost nastavlja da stvara probleme.
Šta svetlost čini tamnom nebu?
Uopšteno govoreći, svetlosno zagađenje je rastući globalni problem. Zatamnjuje nebo, ometa pogled i otežava život astronomima. Najočigledniji efekat svetlosnog zagađenja bilo gde je njegova sposobnost da izbriše pogled na nejasne i udaljene objekte. Za posmatrače vidljive svetlosti, to znači da ne mogu da otkriju daleke galaksije ili mere varijacije u promenljivim zvezdama (na primer). Astronomi koji žele da snime spektre određenih objekata često smatraju da je njihov rad „zagađen“ stvarima kao što su svetlost lampi sa živinom parom i drugih izvora.
Međutim, svetlosno zagađenje utiče više od noćnog neba. Studija za studijom pokazuje da utiče na zdravlje i bezbednost ljudi. Ironično, jedan od razloga za pojačano osvetljenje na mnogim mestima je „bezbednost“. Međutim, usmeravanje svetla hteli-nehteli da bi se obezbedilo bezbedno mesto često dovodi do lakih povreda. Takođe stvara neželjeni efekat: jaka svetla usmerena direktno u oči ljudi često ih zaslepljuju za opasnosti skrivene u senkama, ili za automobile i pešake na jako osvetljenim ulicama. Pored toga, svetlosno zagađenje ima definitivne efekte na druge oblike života, od ptica selica do populacije okeana.
Poslednjih decenija, organizacijama kao što su DarkSky International, Američko astronomsko društvo i Međunarodna astronomska unija pridružili su se arhitekte, službenici za bezbednost i drugi da rade na rešenjima za svetlosno zagađenje. Na nekim mestima to funkcioniše veoma dobro i tamno nebo se vraća uz održavanje potrebnog osvetljenja radi bezbednosti. Na drugim mestima ima još mnogo posla. Nedavni porast upotrebe LED dioda za osvetljenje predstavlja neke od istih problema kao i osvetljenje sa žarnom niti. Astronomi i drugi nastavljaju da rade na preporukama za mudro korišćenje takvog osvetljenja kako bi se ublažili problemi svetlosnog zagađenja.
Ima li tamnog neba iznad Biseja?
Japanski astronomi Riosuke Itoh i Siota Maeno odlučili su da prate kako su uredbe o svetlosnom zagađenju u gradu Bisei uticale na gledanje u opservatoriji Bisei. Grad je zamenio sva fluorescentna svetla LED lampama, za koje su se nadali da će smanjiti osvetljenost neba u obližnjem regionu. Međutim, atmosferom se i dalje raspršuje svetlosno zagađenje od njih i svetla koja su udaljenija, što može rezultirati uočljivim sjajem neba.
Osvetljenost neba je jedan od načina određivanja efekata svetlosnog zagađenja. Može se meriti na nekoliko načina. Jedan je fotografisanje celog neba kamerom sa objektivom za sve nebo. To vam daje širokougaoni pogled. Drugi način je da koristite CCD kameru pričvršćenu na teleskop da biste dobili dobar pogled na celo nebo. Konačno, možete koristiti posebno opremljen merač neba koji daje fotometrijsku vrednost osvetljenosti neba. Itoh i Maeno su koristili ovu treću metodu za merenje neba iznad opservatorije Bisei. Takođe su koristili spektre neba koji datiraju između 2006. i 2023. da vide da li su promene u osvetljenju uticale na podatke.
Ono što su otkrili svojim merenjima na celom nebu i analizom podataka je nešto poput mešavine. Sam grad Bisei sada ima posmatranu svetlost neba na Bortle skali klase 4. To otprilike odgovara zoni tranzicije ruralno/prigradsko. Delimično, prelazak na LED diode sa nižim temperaturama u boji umesto svetlih lampi sa žarnom niti je smanjio izvesno svetlosno zagađenje u gradu. Međutim, Itoh i Maeno su primetili veoma određenu spektralnu liniju oko 4.500 A koju nazivaju „plava grba“. Dolazi od jarko belih LED dioda sa višim temperaturama koje se još uvek koriste u obližnjim gradovima, ali nisu mogle direktno da identifikuju sve izvore konkretno.
U dokumentu arXiv koji predaju za objavljivanje, dva naučnika zaključuju da, iako nebo grada Bisei nije izuzetno tamno, postoji određeno poboljšanje od kada su napravljene promene osvetljenja. Međutim, noćno nebo je i dalje pod uticajem svetlosnog zagađenja iz obližnjih oblasti, a u tim regionima treba da se uradi više kako bi se problem ublažio.
Ono što je najvažnije, primećuju koliko je važno odvojiti različita porekla svetlosnog zagađenja u bilo kojoj oblasti. Iako je grad Bisei možda poboljšao svoje lokalno okruženje, još uvek mora da se nosi sa raspršenim svetlom iz velikih gradskih oblasti. Identifikovanje ovih specifičnih izvora svetlosnog zagađenja biće veliki korak ka pomoći tim opštinama da pronađu načine da smanje probleme svetlosnog zagađenja svojih manjih ruralnih suseda.