Bez obzira da li su svesni toga ili ne, svakodnevne odluke koje ljudi donose uključuju određeni nivo rizika. Ovaj rizik može biti povezan sa neizvesnim ishodom odluke, što čini donošenje odluka složenim procesom.
Tim istraživača predvođen vanrednim profesorom Tsai Ming Hongom sa Državnog univerziteta Severne Dakote sproveo je istraživanje o tome kako ljudi raspoređuju rizik u odlukama, posebno kada je reč o donošenju odluka za sebe i za druge. Ovo istraživanje je otkrilo nekoliko ključnih aspekata odlučivanja u vezi sa rizikom.
Prvo, istraživanje je pokazalo da ljudi imaju tendenciju da se različito ponašaju kada donose odluke za sebe u poređenju sa odlukama koje donose za druge. Prethodna istraživanja su već potvrdila da su ljudi skloniji riziku kada donose odluke za sebe, dok su oprezniji kada donose odluke za druge.
Međutim, ovaj tim istraživača želeo je da istraži da li ova tendencija i dalje važi kada se radi o alokaciji rizika između dve osobe. Primer ovakve alokacije može biti odluka supervizora o tome da li će kompenzacija zaposlenog biti uključivala elemente rizika ili ne. Rezultati su pokazali da ljudi imaju tendenciju da ravnomerno raspoređuju rizik između sebe i druge strane u takvim situacijama.
Drugi važan aspekt istraživanja bio je uticaj teorije perspektive na odlučivanje o riziku. Prema ovoj teoriji, ljudi su skloniji riziku kada se suoče sa izborima koji vode do dobitka, dok su oprezniji kada je reč o izborima koji vode do gubitka. Ovo istraživanje je potvrdilo da teorija perspektive ima veliki uticaj na način na koji ljudi donose odluke o riziku, kako za sebe tako i za druge.
Treći aspekt koji je istraživanje razmatralo bio je uticaj društvene vrednosne orijentacije (SVO) na odlučivanje o riziku. SVO je koncept koji opisuje stavove ljudi o raspodeli resursa, pri čemu prosocijalni ljudi teže ravnomernoj raspodeli resursa između sebe i drugih, dok se ljudi koji se zalažu za sebe trude da maksimiziraju svoje lične koristi. Istraživanje je pokazalo da prosocijalni ljudi imaju tendenciju da podjednako raspodele rizik između sebe i druge strane, dok ljudi koji se zalažu za sebe često manje rizikuju za sebe u odnosu na druge.
Ova istraživanja nude nove uvide u način na koji ljudi razmatraju rizik u različitim situacijama, što može imati važne implikacije u stvarnom svetu, posebno u oblastima kao što su upravljanje rizicima i donošenje odluka.
