Početkom 2022. godine, skoro 200.000 Malavijaca je raseljeno nakon što su dve tropske oluje pogodile jugoistočni deo Afrike u razmaku od jedva mesec dana. Pedeset tri osobe su umrle.
Usred ionako jake kišne sezone, oluje Ana i Gombe izazvale su pustoš širom južnog Malavija na domove, useve i infrastrukturu.
„Tog marta počeli smo da vidimo da kolera, koja je obično endemska u Malaviju, postaje epidemija“, rekao je Gerrit Maric, zamenik predstavnika zdravstvenih programa u Malaviju pri Dečjem fondu Ujedinjenih nacija.
Kolera obično pogađa zemlju tokom kišne sezone, od decembra do marta, tokom kojeg se zadržava oko jezera Malavi na jugu i rezultira oko 100 smrtnih slučajeva svake godine.
Epidemija 2022. pokazala je drugačiji obrazac – kolera se širila tokom sušne sezone i do avgusta se preselila u severne i centralne regione Malavija. Do početka februara ove godine, broj slučajeva je dostigao vrhunac od 700 dnevno sa stopom smrtnosti od 3,3 odsto, tri puta više od tipične stope. Kada su slučajevi konačno počeli da opadaju u martu, kolera je odnela preko 1.600 života u periodu od 12 meseci – najveća epidemija u istoriji zemlje.
Kako se klimatske promene intenziviraju, oluje poput Ane i Gombe postaju sve češće, snažnije i vlažnije. Svetska zdravstvena organizacija kaže da, iako su siromaštvo i sukobi i dalje trajni pokretači kolere širom sveta, klimatske promene pogoršavaju akutni globalni porast bolesti koji je počeo 2021. Prema SZO, 30 zemalja je prijavilo epidemije 2022. godine, 50% više od proseka prethodnih godina; mnoge od tih izbijanja su dodatno pogoršali tropski cikloni i njihovo raseljavanje ljudi koje je usledilo.
„Teško je reći da su (tropska oluja Ana i ciklon Gombe) izazvali izbijanje kolere“, rekao je specijalista UNICEF-a za hitne slučajeve za javno zdravlje Raul Kamađeu. „Ono što možemo reći je da su oni bili multiplikatori rizika.
Kolera je bolest dijareje koja se širi na mestima bez pristupa čistoj vodi i kanalizaciji, kada ljudi progutaju hranu ili vodu kontaminiranu bakterijama Vibrio cholerae.
„Pokazatelji vodosnabdevanja u Malaviju već su bili izuzetno loši“, rekao je Kamađe, „ali su oluje pogoršale lošu situaciju“.
Bučne poplave su proširile kanalizaciju u jezera i bušotine, odnele cevovode i sanitarnu infrastrukturu i uništile puteve koji su sastavni deo isporuke zaliha. Prema jednoj vladinoj proceni, samo Ana je uništila 54.000 toaleta i oko 340 bunara. Ljudi raseljeni iz svojih domova okrenuli su se svim izvorima vode koji su bili dostupni, često onima koji su bili veoma kontaminirani, i prenosili su bolest dok su se selili u nova područja.
Dok se epidemija Malavija širila preko njenih granica na Zambiju i Mozambik, stotine hiljada ljudi u Pakistanu prijavilo je simptome kolere usred velike sezone monsuna zbog koje je trećina zemlje potpuno pod vodom. A u Nigeriji su slučajevi porasli nakon što je više od milion ljudi raseljeno zbog velikih poplava tokom kišne sezone 2022.
Globalni porast kolere doveo je do nestašice vakcine baš kada je zemljama bila najpotrebnija. Malavi je u prošlosti koristio vakcinu protiv kolere za prevenciju, ali „sada ako nemate epidemiju, nećete dobiti vakcinu“, rekao je Patrik Otim Ramadan, menadžer SZO za incidente za regionalni odgovor na koleru u Africi.
Kao odgovor na nedostatak, međunarodna koordinaciona grupa za vakcine protiv kolere promenila je svoj protokol vakcinacije u oktobru sa dve doze na jednu, smanjujući zaštitu sa dve godine na oko pet meseci.
Klimatske promene ne utiču samo na koleru kroz sve veće poplave i oluje. Više temperature i duže i suše suše takođe mogu imati uticaja.
Uz veliku nestašicu vode, preostali izvori se lako zagađuju, jer ih svi koriste za sve“, rekao je Ramadan. „To smo videli na velikom Rogu Afrike.
Usred dugotrajne i ekstremne suše, koja se direktno pripisuje klimatskim promenama, u Etiopiji, Somaliji i Keniji se kolera širila tokom prošle godine. U područjima sa sušom koja su doživela neuspeh useva, pothranjenost je takođe smanjila imunitet na bolesti.
Epidemiolog zaraznih bolesti sa Univerziteta Džons Hopkins Endru Azman, specijalizovan za istraživanje kolere, upozorava da ne treba davati sveobuhvatne izjave o klimatskim promenama koje izazivaju turbo koleru na globalnom nivou.
„Znamo da je kolera sezonska u većem delu sveta, ali veze između padavina, suše, poplava i kolere nisu baš jasne“, rekao je Azman. „Na nekim mestima, više padavina povećava rizik od kolere. Na nekim mestima je manje padavina.“
On je dodao da destruktivne oluje u prošlosti nisu dovele do masovnih izbijanja kolere u razmerama nedavne epidemije u Malaviju, tako da je važno uzeti u obzir i druge faktore.
„Iako su oluje možda stvorile dobre uslove za prenošenje, izbijanje se dogodilo nakon nekoliko godina relativnog zatišja u smislu izloženosti“, rekao je Azman. „Imunološki ste imali mnogo naivniju populaciju.
Soj koji cirkuliše takođe je nedavno uveden iz Azije, a naučnici trenutno proučavaju da li je bio prenosiviji.
Istraživanja koja sugerišu da sama bakterija Vibrio uspeva i efikasnije se širi u vodenom okruženju pod rastućim temperaturama u velikoj meri je diskreditovana, rekao je Azman.
„Ali jedan od velikih mehanizama pomoću kojih će ekstremni događaji uticati na rizik od kolere je uništavanje vodovodne i sanitarne infrastrukture“, rekao je on. „To je važna tačka, jer možemo blokirati te uticaje ako ulažemo u (te stvari).“
Kamađu se slaže. Kolera je samo znak nejednakosti i siromaštva“, rekao je on. „To je problem investicija, razvoja i infrastrukture.
Izbijanje Malavija došlo je u vreme ekonomske krize, a valuta je devalvirana u maju 2022. Ograničeni zdravstveni resursi su takođe bili iscrpljeni zbog COVID-19 i izbijanja dečije paralize, prve u poslednjih 30 godina.
Ovog marta, godinu dana nakon što je izbijanje kolere počelo i kako su slučajevi počeli da opadaju, Malavi i njegovi susedi su se pripremili za novu oluju. Ispostavilo se da je ciklon Fredi najdugotrajniji ciklon ikada zabeležen, koji je naneo neopisivu štetu i ubio više od 600 ljudi širom Mozambika, Madagaskara i Malavija, a neki broj je čak i veći. Ali dok su slučajevi kolere počeli da rastu u Mozambiku kao što je predviđeno, u Malaviju su nastavili opadajući trend.
Ramadan kaže da je to velikim delom zato što je tekući odgovor na koleru koji se već javlja u južnom regionu Malavija – visoke stope vakcinacije, napredna distribucija tableta za vodu i zaliha, i poruka o koleri – smanjio prenos uprkos direktnim uticajima na infrastrukturu.
Maritz iz UNICEF-a brine da promena u malavijskoj metodologiji za prijavljivanje slučajeva kolere može dati lažan utisak o tome koliko su uspešni ti napori za ublažavanje posledica. 1. juna, pošto su slučajevi nastavili značajno da opadaju, Malavi je prešao na endemski protokol za merenje kolere, koji zahteva brzi dijagnostički test i laboratorijski uzorak da bi se potvrdila infekcija. Nasuprot tome, tokom izbijanja, svako ko se pojavi na klinici sa simptomima biva označen kao slučaj.
Kamađeu je rekao da ova strategija ima smisla s obzirom na mali broj trenutnih slučajeva. Ali Maric kaže da su izazovi u pogledu kapaciteta i kašnjenja u testiranju sa novim protokolom doveli do nedovoljnog prijavljivanja slučajeva.
„Još uvek viđamo ljude koji dolaze u klinike sa simptomima kolere koji nisu prijavljeni na nacionalnim kontrolnim tablama“, rekla je Mira Khadka, specijalista za hitne slučajeve koji vodi odgovor na koleru za UNICEF u malavijskom okrugu Blantajr. Teško je prikriti veliku epidemiju kolere ako ljudi počnu da umiru, ali kašnjenje u izveštavanju je i dalje razlog za zabrinutost.
„Agencije koje su reagovale na izbijanje kolere sada se povlače“, rekao je Khadka. „Ovo može stvoriti potencijal za početak još jedne velike epidemije.“
Tim vladinih zvaničnika i zdravstvenih stručnjaka procenjuje metode izveštavanja u južnim okruzima gde slučajevi i dalje postoje.
„Ono što klimatske promene znače za nas kao humanitarnu agenciju je da više ne možemo da poslujemo kao i obično“, rekao je Maric. „Već se pripremamo da će najverovatnije u januaru, februaru doći do još jednog ciklona sa velikim poplavama.“
