Godine 1981, novopečeni paleobiolog Jan Zalasievicz pretpostavio je da je krenuo u diskretnu karijeru pronalaženja i dešifrovanja fosila iz duboke prošlosti Zemlje.
Britanski naučnik je tri decenije bio, po njegovim rečima, putujući geolog.
Ali onda su ga radoznalost i slučajnost gurnuli u središte besne debate unutar nauke i šire o tome da li su ljudska aktivnost i apetiti nagnuli našu planetu u novu geološku epohu, antropocen.
Međunarodna komisija za stratigrafiju (ICS) – čuvari vremenske skale koja deli istoriju Zemlje na segmente kao što su jura i kreda – Zalasijevića je 2009. pozvala da predsedava radnom grupom po tom pitanju.
„Upao me je u zasedu antropocena, a zatim kidnapovan bez nade da ću biti oslobođen“, rekao je on za AFP u intervjuu.
Radna grupa je već zaključila da geološki zapis pokazuje jasan prekid u stabilnosti epohe holocena koja je počela pre 11.700 godina, a da se dogodila oko sredine 20. veka.
Zalasievicz je ukazao na „sramotu od bogatstva“ dokaza zaključanih u ledenim jezgrima, sedimentu i skeletima korala: mikroplastika, zauvek hemikalije, tragovi invazivnih vrsta, gasovi staklene bašte i ispadi iz nuklearnih bombi.
Radna grupa će u utorak objaviti koja će od devet lokacija kandidata dobiti „zlatni šiljak“ koji označava njihov status nulte tačke za antropocen.
Zalasijevićeva 15-godišnja antropocenska odiseja koja se prebrojava nije bila ono za šta se on prijavio.
„Kada sam počeo geologiju, to je bio beg od komplikacija sveta. Naučite da živite u prošlosti“, rekao je on u intervjuu.
„Uroneći u antropocen, udario sam u sav ovaj neuredan, komplikovan ljudski život“, dodao je on. „To je veoma nagla promena i nije prijatna.
Ali Zalasievicz je kriv samo za sebe.
Već kasnih 1990-ih bio je zaintrigiran kako bi fosilni zapis ljudske civilizacije mogao da izgleda, što je dovelo do njegove prve knjige 2008. „Zemlja posle nas: kakvo će nasleđe ljudi ostaviti u stenama?“
To ga je učinilo očiglednim izborom da vodi Radnu grupu, što je i radio do 2020. On je i dalje član sa pravom glasa.
Nekoliko godina se pretpostavljalo da će antropocen – ako je to zaista bila stvar – početi industrijalizacijom, ali geološki markeri jednostavno nisu postojali.
Međutim, oko 2014. godine, počeli su da pristižu dokazi o onome što je Zalasievicz nazvao „eksplozivnom promenom” na globalnom nivou koncentrisanom oko 1950. godine.
Posebno mu je za oko privukla jedna studija koja pokazuje planetu zaprašenu letećim pepelom koji se može pratiti samo do zapaljenog uglja i nafte.
„Sa novim delovima podataka čvrsto grupisanim oko sredine 20. veka, Veliko ubrzanje je odjednom imalo smisla – stvari su samo kliknule“, rekao je on.
Dva negeologa pozvana da se pridruže Radnoj grupi — dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Pol Krucen, koji je skovao termin antropocen 2002. godine, i klimatolog Vil Stefen, obojica nedavno preminuli — dugo su zastupali tu teoriju.
„Geolozi su u stvari sustizali naučnike Zemljinog sistema“, rekao je Zalasjevič, sada profesor emeritus na Univerzitetu u Lesteru.
Danas je Zalasievicz očigledno zabrinut da li će preporuke Radne grupe preživeti niz glasova potrebnih za konačnu validaciju. On nije optimista.
„Postoji dubok otpor ideji o antropocenu, uključujući i najuticajnije i najmoćnije stratigrafe“, posebno čelnici ICS-a i, iznad toga, Međunarodne unije geoloških nauka, od kojih su obojica bili glasni u svom protivljenju, uglavnom iz tehničkih razloga.
Artiljerijska vatra je bila i nastavlja da bude jaka“, dodao je Zalasjevič. „Provera valjanosti je uvek bila duga.
Zabrinutost je, nastavio je, kako bi neuspeh ratifikacije protumačilo društvo u celini, gde je koncept ušao u širi razgovor o uticaju čovečanstva na planetu i šta da se radi u vezi sa tim.
„Ljudi će reći da se to ne dešava, da antropocen nije stvaran — u to postoje opasnosti“, rekao je on.
„Stičio bi se utisak da su uslovi holocena“—koji su omogućavali čovečanstvu da napreduje hiljadama godina—„još uvek bili ovde, a očigledno nisu“, rekao je on.
„Težina dokaza o antropocenu kao novoj epohi koja sledi holocen je sada ogromna.“
