Kako se savremeni Veliki koralni greben pojavio nakon poslednjeg ledenog doba, morao je da se nosi sa višestrukim ekološkim stresovima – porastom nivoa mora, povećanim sedimentom iz poplavne obale, turbulencijama okeana i verovatno zagrevanjem okeana.
Spekulisalo se, sa malo direktnih podataka, da su ovi faktori inhibirali nastanak savremenog Velikog koralnog grebena. Sada, po prvi put, geonaučnici su uspeli da utvrde kako su ovi faktori, posebno kvalitet vode, doprineli razvoju grebena pre oko 8.000 do 6.000 godina.
Njihovi nalazi, objavljeni u Quaternary Science Reviews, potvrđuju dugogodišnju ideju da povišeni nivoi hranljivih materija utiču na rast grebena. U savremenim koralnim grebenima, primećeno je da vode bogate hranljivim materijama favorizuju makro alge, koje mogu da nadmaše korale, kao i da izazovu povećanje bio-erodera koji mogu oslabiti skelete korala.
Kako se moderni greben pojavio pre više hiljada godina, naučnici su otkrili da su ovi faktori doveli do uspostavljanja sporijeg rasta i tolerantnijih na sedimente koraljnih zajednica u dubljim vodama, umesto poznatijih vrsta plitkih i čistih voda koje su se pojavile kasnije.
Viši autor, profesor Džodi Vebster sa Škole geonauka na Univerzitetu u Sidneju, rekao je: „Ova studija nam je dala istorijsku sliku o tome kako je novi moderni greben reagovao na ogroman stres životne sredine.“
„Dobijamo sliku dinamičnog ekosistema koji se bavi nepovoljnim uslovima životne sredine tokom ranog holocena dok je nivo mora porastao i poplavio prethodno izloženu policu.“
Vodeći autor dr Kelsei Sanborn iz Geocoastal Research Group u Školi geonauka kaže: „Ovaj rad pokazuje da su zajednice grebena mogle rasti uprkos većem unosu sedimenta i hranljivih materija u greben. Međutim, tipovi korala koji su rasli više su slični današnji priobalni, zamućeni grebeni, za razliku od zajednica plitkih i čistih voda koje su danas uobičajene na grebenu One Tree.
„Ovo pruža dokaze za razumevanje kvaliteta vode ranog holocena na južnom Velikom koraljnom grebenu i pokazuje kapacitet grebena da raste u uslovima koji bi se obično smatrali neprikladnim.
Istraživanje je sprovedeno na istraživačkoj stanici Univerziteta u Sidneju na ostrvu One Tree, u saradnji sa Univerzitetom u Kvinslendu, Univerzitetom Southern Cross i Univerzitetom u Tokiju. Koristeći dizalicu za bušenje, geonaučnici su izbušili greben, izvlačeći jezgra sa 12 lokacija. Izvađena jezgra su obezbedila fosilizovane zapise korala za ispitivanje.
Profesor Vebster je rekao: „Naše istraživanje uspostavlja prvi geohemijski zapis organskog azota vezanog za skelet iz tačno datiranih jezgara iz tog vremena. Takođe smo izmerili odnos barijuma i kalcijuma u koralima.“
„Povišene vrednosti azota i barijuma do kalcijuma ukazuju na povećan nivo sedimenta i hranljivih materija na grebenu.“
Tim je uporedio svoje rezultate sa utvrđenim zapisima o elementima retkih zemalja i itrijumu kao proksijima za kopnene koncentracije sedimenata i hranljivih materija na grebenu.
Dr Sanborn je rekao: „Naša studija pruža važne dokaze o tome kako je savremeni Veliki koralni greben nastao i izdržao stresove životne sredine.“
„Tokom ovog perioda od hiljadu godina nivo mora je porastao za oko 10 metara. Da je nivo mora nastavio da raste ovom brzinom, ne možemo biti sigurni da li bi greben preživeo.“
„Ono što vidimo je da su samo neke od tolerantnijih zajednica grebena bile u stanju da nastave polako da rastu tokom ovog vremena dok se nivoi okeana i drugi faktori ne stabilizuju.“
Profesor Vebster je rekao: „Veliki koralni greben se sada suočava sa novim skupom ekoloških stresora, od kojih su mnogi zbog ljudskih, industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti. Naš rad na istoriji grebena može pomoći u razumevanju kako koraljne zajednice mogu da reaguju na neke tog današnjeg stresa“.
