Nova studija objavljena u časopisu Science otkriva da su pre oko 1,12 miliona godina masovno zahlađenje u severnom Atlantiku i odgovarajuće promene u klimi, vegetaciji i prehrambenim resursima poremetile ranu okupaciju Evrope ljudima.
Studija koju je objavila međunarodna grupa naučnika iz Velike Britanije, Južne Koreje i Španije predstavlja dokaze posmatranja i modeliranja koji dokumentuju da je klimatski stres bez presedana promenio tok rane ljudske istorije.
Arhaični ljudi, poznati kao Homo erectus, preselili su se iz Afrike u centralnu Evroaziju oko 1,8 miliona godina. Odatle su se proširili ka zapadnoj Evropi, dostigavši Iberijsko poluostrvo pre oko 1,5 miliona godina (Ma).
Doživevši u početku prilično blage klimatske uslove, ove grupe su na kraju uspostavile uporište u južnoj Evropi, kao što je dokumentovano nekoliko datiranih fosila i kamenih oruđa iz ovog perioda. Ali imajući u vidu sve veći intenzitet glacijalnih ciklusa u Evropi od 1,2 Ma nadalje, ostaje nepoznato koliko dugo su rani ljudi živeli na ovom području i da li je okupacija prekinuta pogoršanjem klimatskih uslova.
Da bi bolje razumeli uslove životne sredine, koje su iskusile rane ljudske vrste u Evropi, tim stručnjaka za polen, okeanografa, modelara klime, arheologa i antropologa kombinovao je podatke o jezgri dubokih okeanskih sedimenata iz istočnog suptropskog Atlantika sa novim superkompjuterskim klimatskim modelom i ljudskim simulacije modela staništa koje pokrivaju period depopulacije. Video koji naglašava kako dokazi o paleoklimi pokazuju da se pre oko 1,1 milion godina klima južne Evrope značajno ohladila i verovatno izazvala izumiranje ranih ljudi na kontinentu, prema novoj studiji koju su vodili istraživači UCL. Kredit: UCL
Prosijavajući hiljade malih biljnih polena uskladištenih u jezgru okeanskog sedimenta i analizirajući očuvana organska jedinjenja osetljiva na temperaturu koja su ostavile sićušne alge, koje su živele pre više od milion godina, naučnici su otkrili da je pre oko 1,127 miliona godina klima iznad istočnog severa Atlantik i susedno kopno naglo su se ohladili za 7 o C.
„Ovo masivno hlađenje označava jedan od prvih terminalnih stadijalnih događaja u paleoklimatskim zapisima. Desilo se tokom poslednje faze glacijalnog ciklusa, kada su se ledeni pokrivači raspali, oslobađajući velike količine slatke vode u okean, i izazivajući promene u cirkulaciji okeana i širenje morskog leda prema jugu“, kaže profesor Chronis Tzedakis sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), viši autor studije.
Podaci o polenu izvučeni iz jezgra okeanskog sedimenta dodatno doprinose ovom scenariju „Reke i vetrovi donose sićušni polen iz susednog kopna u okean, gde tone i deponuje se u dubokom okeanu. Prema našoj analizi polena jezgra okeanskog sedimenta, Događaj hlađenja u severnom Atlantiku promenio je vegetaciju zapadne Evrope u negostoljubiv polupustinjski pejzaž“, dodaje dr Vasiliki Margari sa UCL, glavni autor studije.
Da bi kvantifikovali koliko su rani ljudi mogli reagovati na takvu klimatsku anomaliju bez presedana, naučnici iz IBS Centra za fiziku klime (ICCP) u Južnoj Koreji, sproveli su nove simulacije kompjuterskog modela za ovaj period. Dodavanjem glacijalne slatke vode u severni Atlantik, dr Kiung-Sook Iun i gospođa Hiuna Kim iz ICCP-a su uspele da reprodukuju ključne karakteristike terminalnog stadionskog događaja, kao što su hlađenje i sušenje u južnoj Evropi.
„Potom smo koristili ovu simulaciju globalnog klimatskog modela kao ulaz za model ljudskog staništa, koji određuje da li su određeni uslovi životne sredine bili pogodni za rani Homo erectus ili ne. Otkrili smo da u mnogim oblastima južne Evrope rane ljudske vrste kao što je Homo erectus ne bi mogli da prežive“, rekao je prof. Aksel Timerman, direktor ICCP-a na Nacionalnom univerzitetu Pusan i ko-korespondentni autor studije.
Iako je događaj hlađenja trajao samo oko 4.000 godina, nedostatak kamenog oruđa i ljudskih ostataka u narednih 200.000 godina dodatno povećava mogućnost dugotrajne pauze u evropskoj okupaciji. Evropu je ponovo naselila pre oko 900 hiljada godina grupa koja se često naziva Homo antecessor. Ova grupa i njeni potomci bili su mnogo otporniji, jer su bili u stanju da se prilagode sve većem intenzitetu glacijalnih uslova u Evropi.
„Naša studija o prošlim klimatskim uslovima dokumentuje osetljivost vegetacije južne Evrope i ljudskih resursa hrane na promene temperature u severnom Atlantiku. Ovaj rezultat dodaje sve veći dokaz da je naša ljudska istorija bila oblikovana prošlim klimatskim promenama“, dodaje prof. Timerman.
