Kada je Pariski sporazum o klimatskim promenama stupio na snagu u decembru 2015. godine, mnogi su ga smatrali političkom pobedom klimatskih aktivista i predstavnika siromašnih regiona. Postavljen je ambiciozan cilj da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5°C, a kao ključna tema istaknuta je potreba za smanjenjem emisija gasova staklene bašte.
Međutim, nova studija objavljena u časopisu Nature dovela je u pitanje održivost ovog cilja. Utvrđeno je da ljudska sposobnost da vrati globalne temperature ispod 1,5°C, nakon što se jednom pređu, nije zagarantovana. Mnogi efekti klimatskih promena mogli bi postati nepovratni, dok bi za povratak u normalne uslove moglo biti potrebno decenijama, daleko izvan relevantnog horizonta za klimatsku politiku.
Studija naglašava rizike povezane sa „prekoračenjem“ ciljeva Pariskog sporazuma. Naučnici su upozorili da bi tokom perioda prekoračenja došlo do značajnih gubitaka i šteta, koje bi bile trajne. Na primer, farmerka u Sudanu koja bi izgubila stoku zbog ekstremnih vrućina možda nikada ne bi mogla doživeti povratak na stabilnije klimatske uslove, čak i ako bi globalne temperature kasnije pale.
Osim toga, pitanje uklanjanja ugljenika iz atmosfere ostaje sporno. Pokušaji smanjenja globalnih temperatura korišćenjem tehnologija poput direktnog hvatanja ugljenika zahtevaju ogromne resurse i mogu imati značajne ekološke i društvene posledice.
Studija poziva na hitno delovanje, naglašavajući da je potrebno prekinuti iluziju da se klimatski ciljevi mogu postići bez temeljnih promena u ekonomiji fosilnih goriva. Kako bi se izbegla katastrofa klimatskih razmera, naučnici upozoravaju na nužnost suprotstavljanja interesima fosilnih goriva i preispitivanje trenutnih politika koje dopuštaju dalju eksploataciju ovih resursa
