Veze između strukture mozga i njegove funkcije su ključni fokus neuronauke. Nova studija Medicinskog univerziteta u Beču koja uključuje tim međunarodnih partnera razmatra evoluciju i njen odnos sa mogućnostima arhitekture ljudskog i životinjskog mozga. Nalazi su pokazali da se oblik mozga razvijao paralelno sa funkcijom organa tokom evolucije.
U studiji su ispitani 3D površinski modeli mozga 90 vrsta Euarchontoglires (supraprimata), kao što su ljudi, makaki, marmozeti, miševi, pacovi, veverice i hrčci. Kompjutersko modelovanje zajedničkih predaka i analiza oblika neuronskih struktura korišćeno je za stvaranje zajedničke reprezentacije mozga. Ovo je po prvi put omogućilo da se analizira raznolikost oblika mozga i njihov odnos prema funkciji, ponašanju i ekologiji, odnosno odnos živih bića i njihovog okruženja.
Rezultati potvrđuju da se oblik mozga razvijao paralelno sa funkcijom organa tokom njegove evolucije. „Procenom različitih obrazaca rasta, uspeli smo da identifikujemo sedam klastera koji su se zajedno proširili tokom evolucije mozga i koji odgovaraju specifičnim aspektima kognitivnih sposobnosti kod životinja i ljudi“, objasnio je vodeći autor Ernst Švarc iz Laboratorije za istraživanje računarskih slika. (CIR) na Odeljenju za biomedicinsku sliku i terapiju vođenom slikom u MedUni Beču. Kao rezultat toga, mozak se prilagođava svom okruženju tako što prvo proširuje svoje oblasti vizuelne pažnje pre drugih oblasti uključenih u više kognitivne funkcije, kao što su jezik i pamćenje.
Studija je sprovedena u partnerstvu sa istraživačima iz celog sveta. „Studija ne bi bila moguća bez izuzetno otvorene, interdisciplinarne, međunarodne saradnje koja je karakteriše. Kombinuje elemente neuronauke, anatomije, paleontologije i matematike – i uključuje više od deset laboratorija širom sveta“, rekao je direktor studije Georg. Langs.
„Jedan od pokretača za ovaj rad bio je interesovanje za plastičnost – pitanje zašto su neki regioni mozga sposobniji da se reorganizuju tokom bolesti bolje od drugih. I nadamo se da će bolje razumevanje geometrije mozga pomoći nam da steknemo uvid u ove mehanizme“, zaključio je on. Rezultati istraživanja bi takođe mogli pomoći boljem razumevanju zajedničkih – i različitih – karakteristika životinja i ljudi.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu Nature Communications.
