Kao i ljudi, biljke moraju da se nose sa stresom. Uticaj na ljude je dobro katalogizovan, ali se manje zna o tome kako stresori – uključujući visok salinitet i nedostatak hranljivih materija – utiču na biljke kao što je habaneros. Sada, istraživači izvještavaju u ACS Agricultural Science & Technologi da ovi uslovi menjaju nivoe prirodnih jedinjenja u paprikama. Rezultati bi mogli imati posledice na uzgoj paprike i na njihov rok trajanja nakon berbe.
Habaneros su cenjeni zbog svoje arome i ukusa, koji kombinuju citrusni i dimljeni ukus sa ekstra vrućim udarcem. Ta toplota potiče od jedinjenja kapsaicinoida, ali paprika sadrži i vitamine, karotenoide, flavonoide, fenolna jedinjenja i druge metabolite koji doprinose ukusu voća, kao i njegovim antimikrobnim, antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima. Paprika je važan usev u Meksiku, ali uslovi životne sredine u regionu nisu optimalni, sa niskim nivoom azota i fosfora i visokim nivoom soli u zemljištu.
U prethodnoj studiji, Rosio I. Diaz de la Garza i kolege su procenili efekat ovih stresova na rast paprike i nivoe nekoliko njihovih metabolita. U trenutnom istraživanju, de la Garza, Carlos Rodriguez-Lopez i kolege su išli mnogo dublje, procenjujući efekat ovih stanja na hiljade metabolita u plodovima.
Paprika je uzgajana u pet različitih uslova: kontrolni, niski fosfor, niski azot, srednji salinitet i visok salinitet. Sakupljeni su u tri faze rasta, a ekstrakti su prečišćeni i zatim analizirani masenom spektrometrijom. Istraživači su otkrili da su promene metabolita bile najočiglednije u zrelom voću. Nedostatak azota je smanjio koncentraciju nekih metabolita, ali je povećao druge, dok je nedostatak fosfora smanjio raznolikost metabolita.
Autori kažu da bi ovaj gubitak raznolikosti mogao učiniti ubranu papriku manje otpornom na patogene i štetočine. Eksperimenti su takođe identifikovali prag slanosti, iznad kojeg metaboliti počinju da se menjaju jer biljke više nisu mogle da se suprotstave efektima viška soli.
Uvid u metabolička prilagođavanja postaće važniji kako klimatske promene pojačavaju stres na useve, primećuju istraživači.
