Zašto kod nekih pacijenata hepatitis E postaje hroničan i zašto lekovi ne deluju? Da bi to saznali, međunarodni istraživački tim predvođen naučnicima iz Bohuma posmatrao je pacijenta sa hroničnom infekcijom hepatitisom E više od godinu dana.
Ponovljeno sekvencioniranje RNK virusa pokazalo je da je virus inkorporirao različite delove RNK prenosioca domaćina u svoj genom. Ovo je dovelo do prednosti u replikaciji, što je možda doprinelo da infekcija postane hronična.
„Takozvano umetanje RNK domaćina može da predvidi prelazak akutne infekcije u hronično stanje“, kaže dr Daniel Todt, šef istraživačke grupe za računarsku virusologiju na Odseku za medicinsku i molekularnu virusologiju na Univerzitetu Rur u Bohumu, Nemačka.
Istraživači izveštavaju u časopisu Nature Communications 6. juna 2024.
Oko 20 miliona ljudi širom sveta oboli od hepatitisa E svake godine. Obično infekcija leči bez posledica, ali može biti opasna po život trudnica ili osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. U nekim slučajevima postaje hronična. Ne postoje specifični efikasni lekovi. Antivirusni lek Ribavirin širokog spektra se takođe koristi protiv hepatitisa E, ali ne deluje uvek.
Kako virus može da izbegne imuni sistem? Zašto infekcija postaje hronična i ne leči? Istraživači su želeli da saznaju i po prvi put analiziraju sve populacije virusa hronično zaraženog pacijenta u periodu dužem od godinu dana. Oni su detaljno ispitali više od 180 pojedinačnih sekvenci iz uzoraka krvi.
Replikacija u ćelijskoj kulturi ima koristi od RNK domaćina
„Virus hepatitisa E ima takozvani hipervarijabilni region u svojim genetskim informacijama, u koji može da ugradi različite RNK sekvence iz ćelija domaćina“, kaže Todt.
Njegov tim je uspeo da pokaže da se sastav ovog regiona značajno promenio tokom perioda posmatranja. Pored toga, mnogo različitih kompozicija se dogodilo istovremeno. U eksperimentima sa ćelijskom kulturom, pokazalo se da uključivanje RNK domaćina daje prednost replikaciji: izmenjeni virusi mogu da se repliciraju bolje od drugih.
„Pretpostavljamo da je ovo delimično odgovorno za hroničnu infekciju i neuspeh terapije“, kaže Todt.
Istraživači su ispitali sastav RNK domaćina ugrađene u virus da bi utvrdili da li postoje neke zajedničke karakteristike koje karakterišu genske segmente.
„Međutim, nismo mogli da otkrijemo nikakve značajne sličnosti“, kaže Todt. Inkorporirane sekvence gena su pretežno one koje su vrlo česte u ćelijama domaćina, što ukazuje na nasumičan izbor.
„Moguće je da se tokom infekcije hepatitisom E u telu javlja trka između virusa i imunog sistema“, spekuliše Todt. Ako virus uspe da ugradi RNK domaćina pre nego što se imuni sistem uspešno bori protiv infekcije, to može dovesti do hroničnog toka.
„RNA domaćina u virusnom genomu bi u svakom slučaju mogla da posluži kao biomarker u akutnoj fazi infekcije, što ukazuje na rano da će verovatno postati hronična.“
Istraživači planiraju da prošire svoje studije na veće grupe pacijenata.
