Mikrobne čestice uključujući gljive, bakterije, alergene itd., uobičajene su prirodne komponente vazduha. Konkretno, gljive predstavljaju veliki deo mikroba u vazduhu, jer su među najrasprostranjenijim, široko rasprostranjenim i prodornim organizmima na svetu. Smatra se da su spore različitih gljivičnih vrsta koje su rasprostranjene u atmosferi povezane sa zagađenjem vazduha i na taj način utiču na zdravlje ljudi. Bioaerosoli koji sadrže mikroorganizme u vazduhu i njihove otpadne proizvode mogu izazvati respiratorne poremećaje i druge štetne zdravstvene efekte, kao što su preosetljivi pneumonitis i toksične reakcije.
Studije o mikroorganizmima koji se prenose u vazduhu iu zatvorenom i na otvorenom pružile su korisne informacije o raznolikosti gljivičnih zajednica u vazduhu u analiziranom okruženju, koje se mogu koristiti za bolje razumevanje implikacija na ljudsko zdravlje i za procenu rizika i prevenciju bolesti. Međutim, malo se zna o uticaju automobilskog saobraćaja na raznolikost i strukturu gljivičnih zajednica u vazduhu. Još uvek nije jasno da li i kako saobraćaj automobila može imati indirektan uticaj na zdravlje ljudi utičući na distribuciju i koncentraciju gljivica u vazduhu.
Studija koju je vodio dr Lorenco Pekoraro (Univerzitet Tianjin) istraživala je ekološke faktore koji utiču na raznovrsnost i koncentraciju gljivica u vazduhu na raskrsnicama sa velikom gustinom saobraćaja u Tjenđinu, jednom od najvećih megagradova u Kini. Nalazi su objavljeni u časopisu Mikologija.
Ukupno su izolovana i identifikovana morfološkom i molekularnom analizom 244 soja gljivica koji pripadaju 78 vrsta i 45 rodova Ascomicota (78,69%) i Basidiomicota (21,31%). Aspergillus je bio najbogatiji rod sa 9 zabeleženih vrsta, a slede Alternaria i Cladosporium, obe sa 8 vrsta. Coprinellus radians je bila najzastupljenija vrsta gljivica, sa 31 izolovanim sojem, zatim Alternaria alternata (26 sojeva), Cladosporium cladosporioides (21), Alternaria compacta (13) i Cladosporium tenuissimum (11).
Istraživači su takođe otkrili veći diverzitet i koncentraciju gljivica u vazduhu u analiziranim urbanim vazdušnim sredinama kada je drumski saobraćaj bio najvećim intenzitetom. Veći nivoi saobraćaja automobila rezultirali su većom koncentracijom gljivičnih čestica u vazduhu za različite taksone, uključujući Alternaria, Aspergillus i Cladosporium, za koje se zna da izazivaju respiratorne alergije i infekcije.
Ovi rezultati sugerišu da bi smanjenje saobraćaja vozila moglo da bude efikasna mera za kontrolu izloženosti gljivica u vazduhu i mikrobnog zagađenja.
„Rezultati našeg istraživanja bi se mogli uzeti u obzir za usmeravanje vladinih politika i mogu predstavljati dragocen izvor informacija za prevenciju bolesti koje se prenose vazduhom u urbanim sredinama. Dr Pecoraro je rekao.
