Studija objavljena u Journal of Science Communication razjasnila je, na osnovu dostupne naučne literature, karakteristike polarizovanih naučnih digitalnih poruka, predlažući sistem kodifikacije za identifikaciju i karakterizaciju polarizovanih diskursa u digitalnim porukama o naučnoj komunikaciji.
„Polarizovane poruke u onlajn naučnoj komunikaciji često predstavljaju ekstremne stavove o određenoj naučnoj temi, što može da izazove snažne emocije, ojača lojalnost grupi i produbi podele u društvu“, objašnjava Thiago Cruvinel, profesor na Univerzitetu Sao Paulo, Brazil, i koordinator istraživanja.
„Ovi polarizovani pogledi mogu uticati na različite društvene aspekte. Na primer, da bi se ljudi osećali sigurni i prijatno, jednostrana poruka može koristiti termine koji se odnose na sukob ili razdvajanje, čak i kada se govori o dobro poznatim naučnim temama kao što su klimatske promene izazvane ljudima .“
Kako Cruvinel objašnjava, pojednostavljivanje i polarizovanje naučnih informacija nije uvek najbolji pristup, jer može ograničiti kritičko mišljenje. Predstavljanje naučnog sporazuma kao neupitnog može ujediniti pristalice, ali odgurnuti skeptike, čineći ovo pitanje još većim podjelom.
Kada prevlada jedno dominantno gledište, ono može zaustaviti naučni napredak obeshrabrujući ljude da osporavaju postojeće ideje, što je ključni deo unapređenja nauke.
Cruvinel i rad njegovih kolega mapirali su naučnu literaturu koja je ispitivala sintaksičke i leksičke karakteristike polarizovanih poruka u onlajn naučnoj komunikaciji, kao i studije koje mere efekte ovih poruka na mišljenja čitalaca, što je takođe uključivalo specijalizovaniju publiku poput novinara, naučnika. , i zdravstveni radnici.
Ovaj pregledni pregled mapirao je dostupnu literaturu, identifikujući deset studija koje su Cruvinelu i njegovim kolegama omogućile da razviju sistem za identifikaciju polarizovanih naučnih poruka.
„Naš sistem kodifikacije je utemeljen u okviru koji obuhvata 20 različitih kodova, kategorisanih u četiri ključne dimenzije: bočnost, kritika, naglasak i nesklad“, objašnjava Cruvinel. „Ovaj strukturirani pristup omogućava nijansiranu analizu osnovnih elemenata koji doprinose polarizaciji unutar naučnog diskursa.
Prema Kruvinelu, važan doprinos ove studije je da ovaj sistem kodiranja može poslužiti kao dragoceno sredstvo naučnim istraživačima i novinarima, podržavajući sistematsku identifikaciju polarizovanih materijala u domenu naučne komunikacije.
