Nova studija međunarodnog tima iz Afrike, Azije i Evrope iznela je tri kriterijuma za procenu uspeha migracije kao prilagođavanja na klimatske promene: blagostanje, pravičnost i održivost.
Studija pokazuje da, iako se migracija sve više prepoznaje kao efikasan način za suočavanje sa klimatskim rizicima, ili oblik prilagođavanja, ona je daleko od pravog rešenja.
Na primer, smatra se da su doznake – koje uključuju tokove novca, ideja, veština i dobara između migranata i mesta njihovog porekla – ključne za olakšavanje prilagođavanja na klimatske promene.
Ali, oslanjajući se na dokaze sa svih kontinenata u proteklim decenijama, ovo istraživanje pokazuje da, iako doznake pomažu poboljšanju materijalnog blagostanja za porodice i domaćinstva u mestima odakle se migranti sele, to često ima cenu za dobrobit samih migranata .
Na primer, migranti u Bangladešu nisu dovoljno uzeti u obzir u planiranju i politici i ostaju isključeni iz urbanih struktura i usluga.
Ovo ima reperkusije na sve aspekte njihovog svakodnevnog života u urbanim destinacijama, kao što su uslovi života, sigurnost prihoda i na kraju njihova sposobnost da nastave da izdržavaju svoje porodice kod kuće.
Dr Lusi Šaboova sa Univerziteta u Ekseteru, vodeći autor studije, rekla je: „Ideja migracije kao prilagođavanja stavlja odgovornost za predviđanje i reagovanje na buduće rizike na pojedince, i može opravdati neaktivnost politike“.
„Ovo je problematično, jer tamo gde migracija nije suočena sa odgovarajućom podrškom politike, ona može pojačati ranjivost i marginalnost i na kraju ugroziti uspeh prilagođavanja.
Studija je otkrila da migracija često dovodi do tenzija unutar i između blagostanja, pravičnosti i održivosti. Ove tenzije mogu stvoriti pobednike i gubitnike.
Iskustva migracije kao adaptacije nisu jednaka za sve uključene.
U zavisnosti od konteksta i društvenih karakteristika ljudi kao što su starost, pol, etnička pripadnost, na primer, migracija može imati različite ishode za različite ljude.
Neki bi mogli imati koristi dok drugi gube.
Na primer, sveukupno domaćinstvo može biti finansijski bolje zahvaljujući doznakama od migranata, ali članice domaćinstva čiji se radni teret povećava migracijom muškaraca, možda se bore da održe farmu i moraju da donose lukave izbore koji na kraju mogu potkopati uspeh migracije kao adaptacija.
Dr Mumuni Abu, sa Regionalnog instituta za populacione studije na Univerzitetu u Gani, rekao je: „U nedostatku pravičnosti, migracija može da pogorša, a ne da smanji ranjivost na klimatske promene“.
„Na primer, u ruralnim mestima porekla, ograničenja rodne ravnopravnosti između muškaraca i žena na nivou domaćinstva i zajednice, često rezultiraju neodrživim korišćenjem i upravljanjem prirodnim resursima.
Dr Amina Maharjan, iz Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina (ICIMOD), dodala je: „Doznake se često hvale zbog njihovog potencijala da podrže razvoj i prilagođavanje, ali iskustva ukazuju na potrebu da se njihova uloga razmotri u dužim vremenskim horizontima.“
Zaista, implikacije migracije na uspeh adaptacije se često odvijaju u dužim vremenskim okvirima, uključujući različite generacije.
Autori sugerišu da evaluacije uspešnosti migracije kao adaptacije, stoga, treba da uzmu u obzir ishode za migrante, njihova domaćinstva i članove porodice u mestima porekla, kao i za društvo domaćina.
Oni takođe treba da shvate da neke implikacije možda neće biti odmah očigledne, već da se mogu odvijati u dužim vremenskim okvirima.
Da bi se riješile tenzije koje mogu stajati na putu uspjeha, migracija kao prihvatljiva opcija prilagođavanja treba da bude vidljiva u politici i planiranju.
Oslanjajući se na opsežna istraživanja sa migrantima i akterima u politici i planiranju u urbanim migracionim destinacijama, profesor Nil Adger sa Univerziteta u Ekseteru istakao je potencijalna rešenja za stvaranje povoljnog političkog okruženja.
„Migranti u gradovima su neproporcionalno izloženi društvenim i ekološkim opasnostima koje negativno utiču na njihovo zdravlje i dobrobit“, rekao je on.
„Uprkos tome, oni ostaju uglavnom nevidljivi i bez glasa u političkim krugovima.
„Participativno urbanističko planiranje i deliberativni pristupi mogu podržati uključivanje različitih perspektiva izgradnje sigurnih, održivih i otpornih gradova i mogu podržati migraciju kao uspješnu adaptaciju.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu One Earth.
