Koristeći JVST, astronomi su otkrili novu egzoplanetu; gasni gigant koji su nazvali Eps Ind Ab.
Ono što je još uzbudljivije je da je egzoplaneta direktno prikazana kao diskretna i odvojena celina nezavisno od posmatranja njene zvezde. To je takođe prva egzoplaneta koju je JVST snimio, a da prethodno nije snimljena teleskopom na zemlji.
Novootkriveni svet je mnogo hladniji od bilo kog gasnog giganta koji je do sada proučavao JVST; super-Jupiter koji kruži oko svoje zvezde na udaljenosti koja je uporediva sa rastojanjem Neptuna od Sunca.
Ovo otkriće čini retkim blagom među egzoplanetama i moglo bi da bude početak nove faze nauke o egzoplanetama.
„Bili smo uzbuđeni kada smo shvatili da smo snimili ovu novu planetu“, kaže astronom Elisabeth Matthevs sa Instituta Maks Plank za astronomiju u Nemačkoj.
„Na naše iznenađenje, svetla tačka koja se pojavila na našim MIRI slikama nije odgovarala poziciji koju smo očekivali za planetu. Prethodne studije su tačno identifikovale planetu u ovom sistemu, ali su potcenile masu i orbitalno razdvajanje ovog super-jupiterovog gasnog giganta.“
Do danas su astronomi širom sveta otkrili i potvrdili postojanje skoro 5.700 egzoplaneta, ili planeta izvan Sunčevog sistema, ali njihovo otkrivanje je obično ono što nazivamo indirektnim.
To znači da mi zapravo ne vidimo egzoplanetu. Vidimo njegov uticaj na zvezdu domaćina. Egzoplaneta koja prolazi između nas i zvezde malo prigušuje svetlost zvezde, dok gravitaciona sila egzoplanete vuče zvezdu, uzrokujući da izgleda da se njiše, samo malo.
Razlog zašto ne vidimo često samu egzoplanetu je taj što su one veoma male, veoma udaljene, i svaka svetlost koju mogu da reflektuju ili emituju je veoma prigušena.
Metode indirektne detekcije takođe favorizuju veće egzoplanete i egzoplanete koje su veoma blizu zvezde domaćina, jer je veća verovatnoća da će egzoplaneta proći ispred zvezde, i češće, što znači da su šanse za posmatranje mnogo, mnogo veće.
Ali egzoplanete koje su na većoj orbitalnoj udaljenosti će se verovatnije direktno detektovati, jer veća udaljenost znači manje šanse da će njihova svetlost biti prigušena svetlošću zvezde. To je još uvek prilično teško uraditi – do danas je direktno snimljeno samo oko 25 egzoplaneta – ali to je metod koji nam pomaže da saznamo više o dalekim dometima vanzemaljskih planetarnih sistema koje je teško proučavati na drugi način.
Matična zvezda Eps Ind Ab, Epsilon Indi A, je narandžasta patuljasta zvezda u sistemu trostrukih zvezda udaljena samo 12 svetlosnih godina od Zemlje. Tokom dugoročnih posmatranja, astronomi su primetili da se Epsilon Indi A ponaša pomalo čudno. Činilo se da se kreće okolo kao da ga gravitaciono vuče, ne jedna od druge dve zvezde u svom sistemu, već džinovski svet koji kruži oko same zvezde.
Svojstva su bila zaključena za ovu probnu egzoplanetu, ali bez više podataka, njen identitet je ostao neuhvatljiv.
Ovo je JVST-ov znak. Infracrveni teleskop može da detektuje prigušeno svetlo kao nijedan drugi svemirski teleskop koji je ranije postojao, i uključuje koronograf koji blokira svetlost same zvezde, tako da su Metjuz i njene kolege rezervisale vreme da pogledaju prostor oko Epsilona Indi A.
I zaista su pronašli nešto, svetlu tačku u orbitalnom prostoru zvezde. Ali, iznenađujuće, nije bilo tamo gde su mislili da će biti.
„Otkrili smo signal u našim podacima koji nije odgovarao očekivanoj egzoplaneti“, kaže Metjuz. „Ali planeta je i dalje izgledala kao džinovska planeta.“
Na osnovu svojih zapažanja i arhivskih podataka, istraživači su uspeli da utvrde da je tačka zaista egzoplaneta, a ne neki drugi objekat na udaljenijoj lokaciji. Čini se da je to veoma hladan gasni gigant, sa orbitom od oko 200 godina oko Epsilona Indije A, na udaljenosti od oko 28 astronomskih jedinica. Neptun ima udaljenost od Sunca oko 30 astronomskih jedinica.
Prethodne procene su predviđale svet oko tri puta veći od mase Jupitera, na udaljenosti od 8,8 astronomskih jedinica. Ova ogromna razlika između onoga što smo očekivali da pronađemo i onoga što smo pronašli, naglašava koliko direktna slika može biti vredna za proučavanje vanzemaljskih svetova.
Nismo još završili sa Eps Ind Ab. Istraživači se nadaju da će moći da sprovode više zapažanja koja će pružiti uvid u njen sastav atmosfere, kao i da preciziraju njenu orbitu.
„Dugoročno, nadamo se da ćemo takođe posmatrati i druge obližnje planetarne sisteme kako bismo lovili hladne gasne divove koji su možda izbegli detekciju“, kaže Metjuz.
„Takva anketa bi poslužila kao osnova za bolje razumevanje kako se formiraju i evoluiraju gasovite planete.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.