Astronomi su otkrili galaksiju, nazvanu Firefly Sparkle, koja se nalazi samo 600 miliona godina nakon Velikog praska, pružajući najdetaljniji uvid u rane faze formiranja galaksija, a njen izgled nudi fascinantan pogled na to kako je naš Mlečni put mogao izgledati pre 13,2 milijarde godina.
Firefly Sparkle je bogata formiranjem zvezda, a njen sjaj se može videti zahvaljujući kombinaciji najmoćnijeg svemirskog teleskopa, James Webb Space Telescopa (JWST), i fenomena gravitacionog sočiva. Ovaj fenomen nastaje kada masivno galaktičko jato iskrivljuje prostor-vreme, uvećavajući i izobličujući svetlost koja putuje kroz njega, omogućavajući astronomima da istraže galaksije koje su inače previše udaljene da bi ih mogli posmatrati direktno.
Firefly Sparkle, čija svetlost putuje kroz gravitaciono sočivo, prikazana je kao dugačka, svetlucava traka, u kojoj se mogu videti brojni zvezdani klasteri. Astronomi su uspeli da rekonstruiraju galaksiju u koherentan oblik, identifikujući deset diskretnih zvezdanih jata i izračunavajući masu galaksije. Iako je masa ove galaksije manja od mase Mlečnog puta, njen proces formiranja sličan je onome što se dešavalo u ranim fazama života naše galaksije.
Zvezdana jata u Firefly Sparkle pokazuju različite boje, što sugeriše da formiranje zvezda nije bilo simultano, već da se odvijalo kroz različite faze. Istraživači su identifikovali da su klasteri zvezda u različitim fazama evolucije, a zajedno čine oko polovinu ukupne mase galaksije. Ovaj proces omogućava naučnicima da bolje razumeju kako su se galaksije formirale u ranom Univerzumu.
Pored toga, Firefly Sparkle je u gravitacionom uticaju dve druge galaksije koje se nalaze relativno blizu. Ovaj fenomen može biti početak procesa spajanja galaksija, poznatog kao kanibalizam galaksija, koji je verovatno igrao značajnu ulogu u rastu Mlečnog puta.
Iako je ovakav uvid u rane faze galaksija izuzetno dragocen, ovakvi podaci postaju sve dostupniji, jer JWST nastavlja da istražuje druge daleke galaksije. Astronomi veruju da će buduća istraživanja omogućiti još detaljnije razumevanje kako su rane galaksije formirale strukture kakve danas vidimo.
Ova istraživanja, koja su objavljena u časopisu Priroda, otkrivaju kako kombinacija napredne tehnologije i gravitacionih efekata omogućava naučnicima da zavire u prošlost Univerzuma i bolje razumeju našu galaksiju i njen nastanak.
