Polako i nesigurno, čovečanstvo se odvikava od uglja. To je dobro jer je ugalj fosilno gorivo sa najviše ugljenika i glavni pokretač klimatskih promena izazvanih ljudima.
Ali to nije dovoljno dobro. Prema novoj studiji, ljudi odustaju od uglja suviše sporo da bi ispunili ciljeve postavljene Pariskim sporazumom, međunarodnim sporazumom o klimatskim promenama koji ima za cilj da se suoči sa globalnim zagrevanjem suzbijanjem emisije ugljen-dioksida.
Cilj Pariskog sporazuma je da ograniči porast globalne prosečne temperature na „znatno ispod 2 °C iznad predindustrijskog nivoa“ i da „nastavi napore“ da se rast zadrži ispod 1,5 stepeni.
Postepeno izbacivanje uglja je odličan način da se to uradi, pošto ljudi trenutno ispuštaju oko 15 milijardi tona CO 2 u atmosferu svake godine, pri čemu ugalj čini oko 40 procenata tih emisija. Kada jednom dođe gore, CO 2 može da se zadrži vekovima, zadržavajući sunčevu toplotu i menjajući klimu širom sveta.
Kao deo svojih obaveza prema Pariskom sporazumu, mnoge zemlje planiraju da ukinu ugalj ili da ga barem manje koriste. To je napredak, i to je ogroman skok u odnosu na stanje međunarodnih klimatskih pregovora pre usvajanja Pariskog sporazuma 2015. godine.
Bez obzira na to, kažu istraživači, krećemo se u pravom smeru pogrešnom brzinom.
Prema našem trenutnom tempu postepenog izbacivanja uglja, autori novog istraživanja izvještavaju, na putu smo da pređemo ograničenje od 2 stepena iz Pariskog sporazuma za maksimalnu količinu globalnog zagrijavanja. Bez velikih promena, upozoravaju, idemo ka 2,5 ili 3 stepena zagrevanja.
Ovo nije prvi put da su istraživači došli do tog predviđanja.
„Sve više zemalja obećava da će postepeno izbaciti ugalj iz svojih energetskih sistema, što je pozitivno“, kaže koautor studije i naučnik za životnu sredinu Aleh Čerp sa Univerziteta Lund u Švedskoj.
„Ali, nažalost, njihove obaveze nisu dovoljno jake“, dodaje on. „Ako želimo da imamo realne šanse da ispunimo cilj od 2 stepena, postepeno ukidanje uglja treba da se desi brže, a zemlje koje se oslanjaju na druga fosilna goriva treba da povećaju svoju stopu tranzicije.
Da bi došli do tog zaključka, istraživači su analizirali planove 72 zemlje koje su se obavezale da će postupno izbaciti ugalj do 2050. godine.
Dobra vest je da je još uvek moguće izbeći 2 stepena zagrevanja. Ali samo u najboljem slučaju, kažu istraživači, u kojem i Kina i Indija počnu da gase ugalj za pet godina.
Čak i tada, dodaju oni, ostaćemo samo ispod 2 stepena zagrevanja ako Kina i Indija usvoje ambiciozne planove, barem u skladu sa tempom dosadašnjih smanjenja u Velikoj Britaniji i premašivši rezove koje je Nemačka obećala da će napraviti.
Prema drugim scenarijima, koje istraživači nazivaju realističnijim, Zemlja je na putu za globalno zagrevanje od 2,5 do 3 stepena.
Desetine zemalja zaostajale su u ispunjavanju svojih obećanja iz Pariskog sporazuma, a izveštaj iz 2021. pokazuje da je Gambija jedina zemlja koja je trenutno na pravom putu.
Klimatske promene već izazivaju haos mnogo pre 2 stepena zagrevanja, ali naučnici uveliko predviđaju još gore posledice kako se približavamo i prelazimo tu liniju.
Ovo veliko zagrevanje je bez presedana u ljudskoj istoriji, ali Zemlja je odavno videla uporedive tople periode, nudeći nam neke naznake o tome šta da očekujemo.
Gubitak ledenog pokrivača Antarktika mogao bi da podigne nivo mora za 20 metara, na primer, dok se ljudi širom sveta suočavaju sa neprestanim katastrofama u rasponu od toplotnih talasa i megasuša do superoluja i glacijalnih poplava, zajedno sa manjom sigurnošću hrane i većim rizikom od patogenih bolesti.
Uprkos brzom rastu obnovljive energije i sve većem tabuu elektrana na ugalj, pokazalo se da je ugalj teško odbaciti naviku.
Upotreba uglja postepeno opada u mnogim zemljama, a nakon pada od 3,1 posto u 2020., globalna potrošnja uglja porasla je za 1,2 posto 2022. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, po prvi put gurajući svjetsku godišnju upotrebu uglja preko 8 milijardi metričkih tona. .
Globalne emisije CO2 se takođe i dalje povećavaju, vraćajući se sa niske vrednosti izazvane pandemijom u 2020. na nove visoke u 2021. i 2022. godini. Emisije CO 2 iz uglja porasle su za 1,6 odsto 2022. godine, prema IEA, a ugalj ostaje glavni krivac za sveukupno povećanje emisija CO 2 .
„Obaveze zemalja nisu dovoljne, čak ni među najambicioznijim zemljama. Osim toga, ruska invazija na Ukrajinu rizikuje da ugrozi obaveze nekoliko zemalja“, kaže Džesika Džuel, naučnik za životnu sredinu sa Tehnološkog univerziteta Čalmers.
Zemlje su se dugo odupirale odustajanju od uglja iz ekonomskih razloga, jer je to jeftin energent. Međutim, kako klimatske promene sve jasnije pokazuju, ugalj je mnogo skuplji nego što se čini.
Smanjenje emisije CO 2 će spasiti živote i uštedeti novac, a istraživanja su pokazala da će otvoriti radna mesta. Zamena uglja možda nije laka, ali je dramatično jeftinija od alternative.
Studija je objavljena u IOPscience.
