Istraživači sa Univerziteta u Torontu otkrili su da palmitinsku kiselinu, jednu od najčešćih masti u ljudskom mleku, mesu i mlečnim proizvodima, proizvodi jetra i šalje u mozak u razvoju kada je nema u ishrani.
Pretklinički nalazi naglašavaju važnost palmitinske kiseline za zdravlje mozga i ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjima o smanjenju njenog nivoa u formulama za dojenčad – korak koji su neki proizvođači nedavno preduzeli da smanje troškove i ograniče žetvu palmi, koja su glavni izvor palmitinske kiseline.
„Kada smo promenili nivoe palmitinske kiseline u ishrani miševa u razvoju, to nije učinilo ništa mozgu“, rekao je Richard Bazinet, glavni istraživač studije, koji je profesor i vršilac dužnosti predsedavajućeg nutricionističkih nauka na Univerzitetu T’s Temerti Medicinski fakultet.
„Rezultati su bili iznenađujući jer kada snizite lipid u ishrani, on obično postaje niži u mozgu. Ali ovde je jetra bila u stanju da poveća proizvodnju kako bi osigurala da mozak dobije dovoljno toga, uprkos ekstremnim razlikama u unosu hranom.“
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Palmitinska kiselina je zasićena mast koja podržava zdravlje mozga na nekoliko načina, tokom životnog veka. Doprinosi strukturi i funkciji mijelinske ovojnice, koja izoluje neuronske veze i deluje kao prekursor molekula koji regulišu upalu i promovišu ćelijsku signalizaciju.
Naučnici već dugo znaju da ljudi i drugi sisari mogu dobiti palmitinsku kiselinu iz hrane ili je proizvesti u procesu koji se zove de novo lipogeneza, za koju je uglavnom potrebna glukoza za svoju sintezu. Mnogo se manje zna o tome na koji izvor se telo oslanja, u odnosu na ishranu iu različitim fazama rasta i zrelosti.
Bazinet je rekao da rezultati studije naglašavaju važnost palmitinske kiseline za zdravlje mozga u svim fazama, ali posebno tokom razvoja kada se čini da je potreba za mastima najveća.
„Interesantno je da iako mozak može da proizvodi palmitinsku kiselinu, jetra ju je toliko pojačala. Ovi sistemski viškovi su ugrađeni, tako da telo neće rizikovati da ga ne dobije dovoljno“, rekao je Bazinet, koji je takođe istraživač. u U of T’s Joannah & Brian Lavson Center for Child Nutrition.
Rezultati bi trebalo da zaustave proizvođače koji žele da smanje količinu palmitinske kiseline u formuli za odojčad, rekla je Mekenzi Smit, prvi autor studije i doktorant u laboratoriji Bazinet.
„Moguće je da možemo smanjiti nivoe u formuli, što bi moglo imati pozitivan ekološki uticaj, ali još ne znamo potencijalne zdravstvene efekte“, rekao je Smit. „Da li postoje implikacije na ponašanje ili razvoj kada jetra proizvodi toliko? Može li biti negativnih efekata na jetru?“
Smit je takođe primetio da su čak i kod miševa koji su dobijali najmanju količinu palmitinske kiseline kroz ishranu nivoi masti i dalje bili viši od onih koje traže neki proizvođači formule. To neslaganje doprinosi obrazloženju za dalje pretkliničke studije, kao i istraživanja na ljudima, rekao je Smith.
Da bi otkrili izvor palmitinske kiseline u mozgu miševa u razvoju, istraživači su primenili novu tehniku izotopa ugljenika. Izotopi su različite verzije istog hemijskog elementa koji malo variraju u masi; za svoju studiju, istraživači su se oslanjali na prirodne razlike u odnosima izotopa ugljenika u životnoj sredini, na osnovu toga kako biljke apsorbuju ugljenik u fotosintezi.
„Većina biljaka koristi isti put za fiksiranje ugljenika iz atmosfere i ima isti odnos ugljenika, ali šećeri kao što su kukuruz i šećerna trska — koje jetra koristi za stvaranje palmitinske kiseline — imaju drugačiji odnos“, rekao je Smit.
U mozgu miševa, potpis osiromašenog odnosa ugljenika ukazuje na izvor palmitinske kiseline u ishrani, rekao je Smit, dok obogaćeni potpis ukazuje na de novo lipogenezu.
Istraživači su bili u mogućnosti da prate te potpise u mnogim fazama tokom razvoja miša, kako bi utvrdili da je jetra glavni izvor palmitinske kiseline u mozgu u razvoju – nalaz koji su potvrdili gledajući promene u genetici.
Pristup otvara nove mogućnosti istraživanja. „Za razliku od tradicionalnih radioaktivnih tragača, koji su veoma skupi, ova nova tehnika omogućava isplativ i dugoročan dizajn studije“, rekao je Smit.
Istraživači u laboratoriji Bazinet sada primenjuju istu tehniku u tkivu iz mozga odraslih ljudi, kako bi nadogradili nalaze trenutne studije. A metod bi mogao da obezbedi novi način merenja i praćenja izvora drugih masti i hranljivih materija u ishrani, rekao je Bazinet.
„Istraživači ishrane se često oslanjaju na ljude koji prijavljuju svoj unos hrane, što može dovesti do nepouzdanih podataka“, rekao je Bazinet. „Ti problemi bi potencijalno mogli biti označeni ovakvom tehnologijom, da se na primer prati izvor i količina dodatih šećera. To bi moglo biti veoma plodno za nauku o ishrani.“
