Orijentalni stršljen ( Vespa orientalis ) ne mora da brine o tome da li će dodeliti određenog vozača u noćnom izlasku osa, ili da se oporavi od mamurluka ujutru. Nova studija ga identifikuje kao jedinu životinju za koju znamo da se ne napije od alkohola.
Ose prirodno konzumiraju etanol (sastojak pića koji vas opija) kao deo dijete koja uključuje nektar i voće. Ipak, dok je njihova privlačnost alkoholnim pićima koja kuvamo dobro dokumentovana, njihov odnos sa prirodno kuvanim pićem je nepoznat.
Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu u Izraelu koristili su V. orientalis kao uzornu životinju za testiranje efekata etanola na ose. Nakon hranjenja insekata rastvorom saharoze sa koncentracijom etanola od čak 80 procenata, istraživači nisu primetili nikakve negativne efekte na životni vek ili ponašanje stršljena, uključujući njihovu sposobnost da grade gnezda.
Označavanje alkohola izotopom ugljenika omogućilo je timu da mapira promene u jedinjenju dok je obrađeno u njihovim telima.
„Kako se alkohol metaboliše, on se razlaže na ugljen-dioksid, koji se izdiše“, kaže zoolog Sofija Bušebti.
„Merenjem količine emitovanog označenog ugljen-dioksida, uspeli smo da procenimo brzinu kojom se alkohol razgradio.
Metbolizam stršljena se bavio alkoholom dvostruko brže, razgrađujući ga pre nego što je imao priliku da izazove da pokažu bilo kakve znake insekata koji su ekvivalentni teturanju u oluku, povraćanju preko sebe ili dozivanju bivšeg partnera. u ranim časovima.
Istraživači misle da je to možda zbog orijentalnih stršljena koji imaju nekoliko kopija gena za alkohol dehidrogenazu (NADP+), koji proizvodi enzim koji razlaže alkohol.
Insekti takođe imaju zanimljivu koevolucionu istoriju sa kvascem, noseći pivski kvasac (Saccharomices cerevisiae) u svom sistemu za varenje, pre nego što ga prenesu na voće. Kao proizvođači alkohola, transportovani pivski kvasac je možda dao osama dalji evolutivni podsticaj da razviju svoju toleranciju na supstancu.
„Nalazi su bili veoma iznenađujući; bili smo zapanjeni kada smo videli brzu brzinu kojom su stršljeni metabolizirali alkohol“, kaže Bouchebti.
Čak i životinje koje mogu da podnesu svoje piće – kao što je rovka (Ptilocercus lovii), na primer – to rade samo do određenih koncentracija. Stavite ove osobe koje piju na teške stvari i negativni efekti na zdravlje će se prilično brzo uhvatiti.
Dok nas studije poput ove uče više o zamršenom funkcionisanju životinjskog carstva, one su takođe veoma korisne u obezbeđivanju modela za istraživanje konzumiranja alkohola i tolerancije i kod ljudi.
Autori se nadaju da njihov rad može da unapredi razumevanje naših navika o alkoholu i načina na koje možemo da sprečimo smrti povezane sa konzumiranjem alkohola – što je trenutno povezano sa 5,3 odsto svih smrtnih slučajeva širom sveta.
„Verujemo da bi, nakon našeg istraživanja, orijentalni stršljeni potencijalno mogli da se koriste za razvoj novih modela za proučavanje alkoholizma i metabolizma alkohola“, kaže zoolog Eran Levin.
Istraživanje je objavljeno u PNAS-u.
