U doba izobilja i raznovrsnosti opcija za hranu, da li Kanađani jedu bolje nego pre pola veka? Prema nedavnom radu istraživača sa Univerziteta McGill i Međunarodnog instituta za istraživanje politike o hrani, oni koji se oslanjaju na kanadsku hranu za svoje prehrambene potrebe ne samo da se suočavaju sa nedostatkom u zdravijim alternativama, već i doprinose nesrazmernom nivou degradacije životne sredine uzrokovane kanadskim poljoprivrednim i politike distribucije hrane.
U studiji koja je trajala skoro 60 godina, istraživači su se udubili u zamršenost kanadskog snabdevanja hranom, suprotstavljajući ga Kanadskom vodiču za hranu i globalno priznatim prehrambenim preporukama EAT-Lancet. Ova sveobuhvatna analiza baca svetlo na značajan, ali često zanemaren aspekt svakodnevnog života: korelaciju između onoga što zemlja proizvodi i troši i njenog posledičnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu.
„Jedan od najupečatljivijih nalaza studije je evidentna neravnoteža u snabdevanju kanadskom hranom. Postoji upadljiv višak crvenog mesa i šećera, proizvoda koji su dugo bili povezani sa raznim zdravstvenim problemima kada se konzumiraju u prevelikoj količini. Nasuprot tome, postoji primetan nedostatak u zdravije alternative poput orašastih plodova, mahunarki i povrća“, kaže dr Vincent Abe-Inge. student na McGill’s Department of Bioresource Engineering i glavni autor studije.
Istraživači takođe upozoravaju na uticaje na životnu sredinu u vezi sa ovom neravnotežom. Konkretno, studija naglašava da je hrana životinjskog porekla, uprkos tome što čini manji deo ukupne ponude hrane, odgovorna za nesrazmernu količinu degradacije životne sredine.
Ovo uključuje veće emisije gasova staklene bašte, upotrebu vode i eksploataciju zemljišta, naglašavajući hitnu potrebu za održivijim pristupom proizvodnji i potrošnji hrane.
Jedna stvar je jasna istraživačima: trenutno stanje kanadskog lanca snabdevanja hranom ima dalekosežne implikacije na zdravlje ljudi i našu životnu sredinu. Sa zdravstvene strane, prekomerna dostupnost crvenog mesa i šećera korelira sa porastom incidence gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa. Iz perspektive životne sredine, preveliko oslanjanje na proizvodnju hrane zasnovane na životinjama pogoršava klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa.
Studija se zalaže za strateške mere za usklađivanje snabdevanja hranom sa preporukama za ishranu, uključujući oporezivanje nezdrave hrane kako bi se obeshrabrila prekomerna potrošnja i ulaganja u prakse održive proizvodnje hrane, posebno u hranu biljnog porekla. Istraživači se nadaju da će nalazi ove studije poslužiti kao jasan poziv za kreatore politike, zainteresovane strane u prehrambenoj industriji i potrošače.
„Postoji hitna potreba da se usvoji holistički pristup koji ne daje prioritet samo javnom zdravlju, već i zdravlju naše planete. Bliže usklađivanjem snabdevanja hranom sa preporučenim smernicama za ishranu, Kanada može utrti put zdravijoj i održivijoj budućnosti“, zaključuje Vincent Abe-Inge.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Globalna bezbednost hrane.
