Mnoge ljudske aktivnosti dovode do oslobađanja metana u atmosferu. Najveći doprinos imaju poljoprivreda, deponije, otpadne vode i proizvodnja i distribucija fosilnih goriva. Oni čine otprilike 60% globalnih emisija metana, a prirodni izvori čine preostalih 40% emisija.
Poput ugljen-dioksida (CO2), metan je moćan gas staklene bašte, za koji se procenjuje da je odgovoran za više od 40% nedavnog globalnog zagrevanja. Međutim, metan ima atmosferski životni vek (vreme koje je potrebno da se razgradi u nešto drugo) od samo oko 12 godina, mnogo kraće od CO 2.
To znači da smanjenje emisije metana može imati brži odgovor od CO 2 na usporavanje globalnog porasta temperature.
Metan takođe doprinosi prizemnom (troposferskom) ozonu, opasnom zagađivaču vazduha. Mnogi ljudi znaju da ozonski omotač u gornjim slojevima atmosfere pomaže u zaštiti od štetnih ultraljubičastih zraka sunca, a uloženi su napori da se ozonski omotač zaštiti nakon decenija opadanja.
Međutim, ozon koji se oslobađa na nivou zemlje može biti veoma štetan jer agresivno reaguje sa plućnim tkivom, izazivajući respiratorne bolesti kod ljudi, kao i oštećujući useve i prirodnu vegetaciju. Nedavne procene pokazuju da oko milion ljudi prerano umre svake godine zbog izloženosti štetnom troposferskom ozonu, od čega 24.000 u EU.
Novi JRC dokument proučio je ove efekte i naglašava kako ojačana međunarodna saradnja kroz Globalno zakletvu o metanu može pomoći u smanjenju zagrevanja klime, poboljšanju zdravlja ljudi i poboljšanju prinosa useva – ako delujemo brzo.
Dok prirodna pozadina (ne zbog ljudske aktivnosti) najviše doprinosi nivoima ozona, studija otkriva da je metan odgovoran za 35% globalnog štetnog ozona i otprilike 37% u EU. Globalno, predviđa se da će smrtnost uzrokovana ozonom zbog emisije metana porasti za najmanje 7% do 2050. godine u poređenju sa 2015. godinom, čak i pod najstrožim scenarijima smanjenja.
Smanjenje emisije metana takođe pomaže u smanjenju oštećenja useva od ozona. Studija procenjuje da ako nastavimo sa visokim emisijama metana, do 2050. godine mogli bismo da vidimo gubitke u prinosu useva koji koštaju između 404 i 566 miliona dolara. Dok bi preduzimanje snažnih akcija koje bi dovele do „scenarijuma visokog stepena ublažavanja“ moglo značajno da smanji ove gubitke uz uštede u vrednosti od 39–48 miliona USD samo u Evropi.
Globalno obećanje o metanu, koje su Evropska unija i Sjedinjene Države pokrenule na COP26, predstavlja kolektivno dobrovoljno opredeljenje za smanjenje globalnih antropogenih emisija metana za najmanje 30% ispod nivoa iz 2020. do 2030. godine. Sada učestvuje 158 zemalja, kao i Evropska unija. u zalogu.
EU je 2020. usvojila Strategiju za metan, sveobuhvatan plan za smanjenje emisije metana. Strategija se fokusira na EU i međunarodne akcije, posebno u sektoru energetike, poljoprivrede, otpada i otpadnih voda. Sledeće godine je dogovorena nova regulativa EU za smanjenje emisija metana iz energetskog sektora, kako unutar Evrope, tako i njenih globalnih lanaca snabdevanja.
Kreatorima evropskih politika i nacionalnim vladama su potrebni pouzdani naučni dokazi koji bi im pomogli u donošenju odluka. Važnost smanjenja emisija metana poznata je već duže vreme, ali je od vitalnog značaja razumevanje troškova nereagovanja i toga koliko su značajne prednosti akcija u kratkom roku.
Ovo istraživanje pomaže da se pokaže da smanjenjem emisije metana danas možemo da se borimo protiv klimatskih promena, ojačamo našu ekonomiju i poboljšamo zdravlje ljudi, oslobađajući preopterećene sisteme zdravstvene zaštite i pomažući građanima da žive bolje.
