Mnogi od nas znaju da je Finska stalno rangirana kao najsrećnija zemlja na svetu. Osnova za ovo je godišnji Izveštaj o sreći u svetu, koji se zasniva na jednostavnom pitanju o sreći koje se postavlja ljudima širom sveta. Međutim, nova studija koju je vodio Univerzitet Lund u Švedskoj sugeriše da to tera ljude da više razmišljaju o moći i bogatstvu.
Korišćenje istog pitanja za merenje sreće tokom vremena i kultura je verovatno jednostavan i fer način za upoređivanje rezultata na globalnom nivou – na kraju krajeva, nije lak zadatak. Koliko su zemlje širom sveta zaista srećne?
Pitanje u centru Izveštaja o sreći u svetu je poznato kao The Cantril Ladder:
„Zamislite merdevine sa koracima numerisanim od 0 na dnu do 10 na vrhu. Vrh lestvice predstavlja najbolji mogući život za vas, a dno lestvice predstavlja najgori mogući život za vas. Na kojoj stepenici od merdevine da li biste rekli da lično osećate da stojite u ovom trenutku?“
Nova eksperimentalna studija koja je uključivala 1.500 odraslih u Velikoj Britaniji ispitala je kako ljudi zapravo tumače to pitanje. Rezultati pokazuju da se često podseća na koncepte bogatstva i moći. Ovo možda nije način na koji većina nas definiše sreću i blagostanje.
„Rizik je u tome što merimo uski, bogatstvo i moć orijentisan oblik blagostanja, a ne šire definicije sreće“, kaže August Nilsson, dr. student i prvi autor.
Kada su istraživači prilagodili Cantril pitanje, na primer, zamenivši „najbolji mogući život“ „najharmoničnijim životom“, to je promenilo rezultate, zbog čega su ispitanici manje razmišljali o moći i bogatstvu.
Prethodno istraživanje je pokazalo da Cantril Ladder odražava nivoe prihoda i društveni status ljudi u većoj meri od drugih pokazatelja blagostanja. Sadašnja studija dodaje još dokaza da bi se jednostavno, ali snažno pitanje moglo dopuniti u budućnosti.
„Naša studija je sprovedena isključivo u Velikoj Britaniji, tako da bi, naravno, ovo istraživanje trebalo da bude sprovedeno iu drugim zemljama, s obzirom na globalnu prirodu ove teme. Međutim, naši rezultati pokazuju da ne merimo nužno sreću i blagostanje u način koji je u skladu sa načinom na koji zapravo definišemo te koncepte u našim životima“.
„Ovo zaslužuje dalje istraživanje. Posebno je važno razumeti kako ljudi tumače pitanja o sreći, jer koliko je neko srećan i kako oni definišu sreću ne može odrediti istraživač, već sami ljudi“, zaključuje Nilsson.
U eksperimentu koji je uključivao 1.500 pojedinaca u Velikoj Britaniji, istraživači su ispitali kako pojedinci misle o Cantril merdevinama u poređenju sa pitanjima koja su drugačije formulisana.
Istraživači su otkrili da ljudi vezuju pitanje Cantril lestvice sa moći i bogatstvom mnogo više nego sa drugim pitanjima. Na primer, od svih reči koje su ljudi koristili da protumače Cantril merdevine (uključujući reči „stop” sa malim značenjem), 17% su bile reči moći i novca.
Kada su istraživači uklonili analogiju sa lestvicama iz pitanja, otkrili su da je jezik moći i novca smanjen na 11%, a kada su uklonili donji i gornji opis skale, dodatno je smanjen na 7%. Za ova pitanja ljudi su i dalje opisivali novac, ali u obliku „finansijske sigurnosti“ i „dovoljno novca“, a ne u terminima „bogatstva, bogatstva, više klase“, kao što je bio slučaj sa Cantril lestvicama.
Takođe, kada je pitanje preformulisano zamenom „broj 10 predstavlja najbolji život za vas“ sa „broj 10 predstavlja najskladniji život za vas“, to je rezultiralo manjim brojem misli o moći i bogatstvu (5%) i više misli o širem blagostanju – uključujući odnose, ravnotežu između posla i privatnog života i zdravlja.
Rad je objavljen u časopisu Naučni izveštaji.
