Novi metod za lečenje HIV-a — transplantacijom matičnih ćelija otpornih na HIV iz krvi pupčane vrpce — dao je dugoročne uspešne rezultate, kažu naučnici. Pristup je uspešno korišćen za lečenje „pacijenta iz Njujorka“, žene srednjih godina sa leukemijom i HIV-om koja se identifikuje kao mešana rasa, koja je bez HIV-a od 2017. Koristeći matične ćelije iz krvi pupčane vrpce, a ne iz kompatibilne odrasle osobe donatori, kao što je ranije urađeno, povećava potencijal za izlečenje HIV-a transplantacijom matičnih ćelija kod ljudi svih rasnih pripadnosti.
Istraživači dele pune rezultate 16. marta u časopisu Cell; preliminarni detalji o studiji slučaja predstavljeni su u februaru 2022. na 29. godišnjoj konferenciji o retrovirusima i oportunističkim infekcijama.
„Epidemija HIV-a je rasno raznolika i izuzetno je retko da osobe boje kože ili različite rase pronađu dovoljno odgovarajućeg, nepovezanog odraslog donora“, kaže Ivon Brajson sa UCLA, koja je zajedno sa kolegom pedijatrom i stručnjakom za zarazne bolesti Deborom vodila studiju. Persaud sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džon Hopkins. „Upotreba ćelija iz krvi pupčanika proširuje mogućnosti za ljude različitog porekla koji žive sa HIV-om i kojima je potrebna transplantacija za druge bolesti da bi se izlečili.
Skoro 38 miliona ljudi širom sveta živi sa HIV-om, a antivirusni tretmani, iako efikasni, moraju se uzimati doživotno. „Berlinski pacijent“ je bio prva osoba koja se izlečila od HIV-a 2009. godine, a od tada su se virusa oslobodila i druga dva muškarca — „londonski pacijent“ i „pacijent iz Diseldorfa“.
Sva trojica su primila transplantaciju matičnih ćelija kao deo lečenja raka, i u svim slučajevima, ćelije donora potiču od kompatibilnih ili „podudarnih“ odraslih osoba koje nose dve kopije mutacije CCR5-delta32, prirodne mutacije koja daje otpornost na HIV sprečavanjem virus iz ulaska i inficiranja ćelija.
Samo oko 1% belaca je homozigotno za mutaciju CCR5-delta32, a još je ređa u drugim populacijama. Ova retkost ograničava potencijal za transplantaciju matičnih ćelija koje nose korisnu mutaciju u obojene pacijente, jer transplantacije matičnih ćelija obično zahtevaju jaku podudarnost između donora i primaoca.
Znajući da bi bilo gotovo nemoguće pronaći njujoršku pacijentkinju kao kompatibilnog odraslog donora sa mutacijom, tim je umesto toga transplantirao matične ćelije koje nose CCR5-delta32/32 iz krvi pupčane vrpce kako bi istovremeno pokušao da izleči njen rak i HIV. Pacijentkinja je dobila transplantaciju 2017. godine u Veill Cornell Medicine zahvaljujući timu specijalista za transplantaciju na čelu sa dr. Jingmei Hsu i Koen van Besien. Njen slučaj je bio deo Međunarodne mreže kliničkih ispitivanja AIDS-a (IMPAACT) koju je sponzorisao NIH, a podržan je od strane Mreže kliničkih ispitivanja AIDS-a za odrasle (ACTG).
Ćelije iz krvi pupčane vrpce su infuzirane zajedno sa matičnim ćelijama jednog od rođaka pacijenta da bi se povećale šanse za uspeh procedure. „Sa krvlju iz pupčane vrpce možda nećete imati toliko ćelija i potrebno im je malo duže da napune telo nakon što se unesu“, kaže Brajson. „Korišćenje mešavine matičnih ćelija od odgovarajućeg rođaka pacijenta i ćelija iz krvi pupčanika daje ćelijama iz pupčanika dobar početak.
Transplantacija je uspešno dovela i HIV i leukemiju pacijenta u remisiju, a ova remisija sada traje više od četiri godine. Trideset sedam meseci nakon transplantacije, pacijent je mogao da prestane da uzima antivirusne lekove za HIV. Lekari, koji nastavljaju da je prate, kažu da je sada HIV negativna više od 30 meseci od prestanka antivirusnog lečenja (u vreme kada je studija napisana, prošlo je samo 18 meseci).
„Transplantacije matičnih ćelija sa CCR5-delta32/32 ćelijama nude lek dva za jedan za ljude koji žive sa HIV-om i rakom krvi“, kaže Persaud. Međutim, zbog invazivnosti procedure, transplantacija matičnih ćelija (sa mutacijom i bez nje) se razmatra samo za osobe kojima je transplantacija potrebna iz drugih razloga, a ne za lečenje HIV-a u izolaciji; pre nego što pacijent može da se podvrgne transplantaciji matičnih ćelija, mora da prođe hemoterapiju ili terapiju zračenjem kako bi uništio svoj postojeći imuni sistem.
„Ova studija ukazuje na zaista važnu ulogu posedovanja ćelija CCR5-delta32/32 kao dela transplantacije matičnih ćelija za pacijente sa HIV-om, jer su sva uspešna izlečenja do sada bila sa ovom mutiranom ćelijskom populacijom, i studije koje su transplantirale nove matične ćelije. ćelije bez ove mutacije nisu uspele da izleče HIV“, kaže Persaud.
„Ako ćete da izvršite transplantaciju kao lečenje raka za nekoga sa HIV-om, vaš prioritet bi trebalo da bude traženje ćelija koje su CCR5-delta32/32 jer tada možete potencijalno postići remisiju i za njihov rak i za HIV.
Autori naglašavaju da je potrebno uložiti više truda u skrining donatora matičnih ćelija i donacija za mutaciju CCR5-delta32. „Našim protokolom smo identifikovali 300 jedinica krvi pupčanika sa ovom mutacijom, tako da ako nekome sa HIV-om sutra bude potrebna transplantacija, one bi bile dostupne“, kaže Brajson, „ali nešto treba da se radi [na] stalnoj osnovi da se traži ove mutacije i biće potrebna podrška zajednica i vlada.“
