Međunarodna koalicija klimatskih naučnika kaže u radu objavljenom u BioScience da su se vitalni znaci Zemlje pogoršali više od svega što su ljudi do sada videli, do te mere da je život na planeti ugrožen.
Vilijam Ripl, istaknuti profesor na Univerzitetu u Oregonu, i bivši postdoktorski istraživač OSU Kristofer Volf su vodeći autori izveštaja, a 10 drugih američkih i globalnih naučnika su koautori.
„Bez akcija koje se bave suštinskim problemom čovečanstva koje uzima više od Zemlje nego što bezbedno može dati, mi smo na putu ka potencijalnom kolapsu prirodnih i društveno-ekonomskih sistema i sveta sa nepodnošljivom toplotom i nedostatkom hrane i slatke vode“, Vuk je rekao.
U radu, „Izveštaj o klimatskim promenama za 2023. godinu: Ulazak na neistraženu teritoriju“, navodi se da je 20 od 35 planetarnih vitalnih znakova koje autori koriste za praćenje klimatskih promena u rekordnim ekstremima.
Autori dele nove podatke koji ilustruju da su mnogi rekordi u vezi sa klimom oboreni „ogromnim marginama“ 2023. godine, posebno oni koji se odnose na temperaturu okeana i morskog leda. Oni takođe primećuju izuzetnu sezonu požara u Kanadi koja je proizvela neviđene emisije ugljen-dioksida.
Izveštaj sledi četiri godine „Upozorenje svetskih naučnika o klimatskoj vanrednoj situaciji“ koje su objavili Ripl i saradnici u BioScience-u, a potpisalo ga je više od 15.000 naučnika iz 161 zemlje.
„Život na našoj planeti je očigledno pod opsadom“, rekao je Ripl. „Statistički trendovi pokazuju duboko alarmantne obrasce klimatskih varijabli i katastrofa. Takođe smo otkrili mali napredak u izveštavanju što se tiče čovečanstva u borbi protiv klimatskih promena.“
Među ključnim brojevima u izveštaju:
„Kao naučnici, veoma smo uznemireni naglim porastom učestalosti i ozbiljnosti katastrofa povezanih sa klimom“, rekao je Volf, sada naučnik u kompaniji za istraživanje kopnenih ekosistema sa sedištem u Corvallisu.
„Učestalost i ozbiljnost ovih katastrofa možda nadmašuju rastuće temperature. Do kraja 21. veka, čak 3-6 milijardi ljudi moglo bi da se nađe izvan regiona Zemlje gde je pogodno za život, što znači da će se susresti sa velikom toplotom, ograničenom dostupnošću hrane i povišene stope mortaliteta“.
Autori kažu da su potrebne politike koje imaju za cilj suštinsko pitanje „ekološkog prekoračenja“. Kada je ljudska potražnja za resursima Zemlje prevelika, rezultira nizom ekoloških kriza, uključujući pad biodiverziteta. Sve dok čovečanstvo nastavlja da vrši ekstremni pritisak na planetu, svaka strategija koja se fokusira samo na ugljenik ili klimu će jednostavno preraspodeliti pritisak, primećuju oni.
„Naš cilj je da saopštimo klimatske činjenice i damo preporuke za politiku“, rekao je Ripl. „Moralna je dužnost naučnika i naših institucija da upozore čovečanstvo na svaku potencijalnu egzistencijalnu pretnju i da pokažu liderstvo u preduzimanju akcija.
Autori pozivaju na prelazak na globalnu ekonomiju koja daje prioritet ljudskom blagostanju i smanjuje prekomernu potrošnju i prekomerne emisije bogatih. Konkretne preporuke uključuju postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva, prelazak na ishranu zasnovanu na biljci, povećanje napora za zaštitu šuma i usvajanje međunarodnih sporazuma o eliminaciji uglja i neširenju fosilnih goriva.
Oni naglašavaju da sve akcije vezane za klimu moraju biti zasnovane na pravičnosti i socijalnoj pravdi, napominjući da ekstremne vremenske i druge klimatske uticaje nesrazmerno osećaju najsiromašniji ljudi, koji su najmanje doprineli klimatskim promenama.
