Dok neki farmeri u Velikoj Britaniji vide napredak u razvoju uzgojenog mesa ili mesa zasnovanog na ćelijama, kao potencijalnu konkurenciju tradicionalnoj proizvodnji mesa, drugi iz zajednice farmera sugerišu da bi to moglo da stvori premiju za meso uzgojeno na pašnjacima.
Istraživanje o stavovima farmera prema uzgojenom mesu, koje je vodio tim sa Univerziteta Linkoln i Kraljevskog poljoprivrednog univerziteta (RAU), a objavljeno u časopisu Frontiers in Sustainable Food Sistems, iznosi stavove farmera u Velikoj Britaniji o ovoj potencijalno ometajućoj tehnologiji.
Poljoprivrednici su govorili i o efektima nove tehnologije na javno zdravlje, kako bi ona mogla da dovede do konsolidacije moći u sistemu ishrane i kako bi mogla da utiče na život na selu.
Iako je bilo mnogo akademskih radova o mogućnostima uzgoja mesa, vrlo malo je urađeno na postavljanju pitanja kako bi to moglo uticati na poljoprivredu.
Sada, tim farmera, istraživača i početnika traži da popravi ovu ravnotežu.
Dr Lisa Morgans, viši predavač zdravlja i dobrobiti životinja na RAU, koja je vodila istraživanje fokus grupe, rekla je: „Perspektive koje dele farmeri o dosadašnjem istraživanju bile su kritične u razvoju našeg razumevanja kako uzgojeno meso može uticati na poljoprivredu sektori ovde u Velikoj Britaniji
„Oni su podelili uvide za koje ne bismo znali, ili ih cenili, bez uključivanja farmera na smislen način. Da bismo osigurali da se razorne tehnologije poput uzgojenog mesa razvijaju na etički i odgovoran način, od suštinskog je značaja da se angažujemo i uključimo , poljoprivrednici u procesu istraživanja“.
Cultured Meat & Farmers je dvogodišnja studija koja se bavi stavom farmera prema uzgojenom mesu, potencijalnim prilikama i rizicima i kako, ako se proizvodnja poveća, to može uticati na poljoprivredu Ujedinjenog Kraljevstva.
U radu se izveštava o prvoj fazi projekta—istraživanju stavova farmera prema tehnologiji.
Studija rezimira razgovore sa 75 farmera, iz šest fokus grupa koje predstavljaju širok spektar sektora, širom četiri nacije u Velikoj Britaniji.
Profesorka Luiz Mening, sa Univerziteta Linkoln, glavni je autor rada. Ona je rekla: „Ovo istraživanje je toliko važno da bismo razmotrili kako osiguravamo pravednu tranziciju za farmere i prerađivače hrane širom zemlje, od kojih su mnogi mikrobiznisi, ako se jestivi proteini proizvode pomoću ove tehnologije.
„Informisanje potrošača o tome kako se protein proizvodi i obezbeđivanje transparentnosti celog procesa regulatornog odobrenja, validacije procesa i povećanja veličine, takođe je od suštinskog značaja za sticanje društvenog poverenja. Ovaj projekat je mapiranje načina na koji se uzgajano meso može proizvoditi u velikom obimu i kakve bi posledice mogle da budu i po seoske i po gradske zajednice“.
Među pretnjama o kojima se razgovaralo bili su potencijalni efekti na zdravlje i gde bi se proizvod plasirao na tržište, bilo kao protein visoke ili niske vrednosti – da li bi se takmičio sa šniclom ili mlevenim mesom, pilećim prsima ili pilećim grumenom? Zajednička briga je bio nedostatak informacija o tehnologiji.
Jedan farmer u studiji je rekao: „Toliko novca se baca na [kulturno meso] da ne možemo sebi priuštiti da ga ignorišemo. Moramo da postavljamo razna pitanja o stvarima kao što su otpadni proizvodi i izvori inputa i slično Trebalo bi da ih sada zakačimo na to. Oni nam govore da je ovo budućnost; moraju da nam kažu šta to znači.“
Neki učesnici su takođe videli prilike. Jedan veliki proizvođač jagnjetine i govedine smatrao je da bi im reklamiranje njihovih proizvoda kao „pravih stvari“ moglo dati prednost u odnosu na proteine proizvedene u bioreaktoru. Drugi bi mogli da zamisle nova tržišta na kojima farme snabdevaju biljne ili životinjske sirovine za proces.
Diskusije u fokus grupama dale su informacije za sledeću fazu studije, mapirajući kako uzgojeno meso može uticati na različite sektore u poljoprivredi. Poljoprivrednici su govorili o dalekosežnim uticajima na celu stočarsku industriju gde su marže male, a industrija pod finansijskim pritiskom.
Tim je sada u partnerstvu sa devet farmi studija slučaja raspoređenih širom Ujedinjenog Kraljevstva i predstavljaju širok spektar poljoprivrednih sistema. Zajedno će istražiti kako bi svaka farma mogla da odgovori na ovu novu tehnologiju, na primer kako bi mogla da se najbolje takmiči, ili kako bi mogla da snabdeva sastojke, ili čak proizvodi kultivisano meso, na farmi.
Nalazi će se koristiti za izradu toplotne mape pobednika i gubitnika u budućim scenarijima gde se uzgajano meso prodaje u Velikoj Britaniji. Rezultati projekta će podržati kreatore politike i investitore da razmotre višestruke uticaje tehnologije na poljoprivredu i ruralne zajednice. Ovi dalji nalazi trebalo bi da budu objavljeni krajem 2024.
