Koelakanti su ribe koje obitavaju u dubokim morima duž obala južne Afrike i Indonezije, mogući dostižući dužinu do dva metra. Naučnici su decenijama smatrali da su ove ribe izumrle.
U istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications, predstavljen je najbolje očuvan fosil celakanta ikada pronađen iz drevnog perioda pre stotina miliona godina, kada su ove drevne morske stanovnike prvi put evoluirale. Fosil je pronađen u formaciji Gogo u zemlji Gooniiandi, severnoj Zapadnoj Australiji.
Analizirajući evoluciju stotina vrsta celakanta iz fosilnih zapisa, istraživači su otkrili da je tektonska aktivnost imala najveći uticaj na evoluciju ovih riba, a ne temperatura okeana ili nivo kiseonika. Veće pomeranje Zemljinih tektonskih ploča povećavalo je verovatnoću nastanka novih vrsta celakanta.
Karakteristične za koelakante su „režanjska peraja“, koja sadrže robusne kosti slične kostima u ljudskim rukama. Veruje se da su ove ribe bliže povezane sa tetrapodima nego sa većinom drugih riba.
Celakanti su prisutni veoma dugo na Zemlji, sa najstarijim poznatim fosilima starim preko 410 miliona godina. Tokom ere dinosaura pre oko 250 miliona godina, celakanti su postali raznovrsniji, s više od 175 vrsta fosila pronađenih širom sveta.
Zanimljivo je da su tragovi celikanta nestali iz fosilnih zapisa na kraju perioda krede pre 66 miliona godina. Smatra se da su celakanti, zajedno sa većinom života na Zemlji, postali žrtve masivnog udara asteroida.
Revizija naučnog shvatanja o celakantima desila se 1938. godine kada su ribari u Južnoj Africi pronašli neobičnu ribu iz dubina okeana. Marjorie Courtenai-Latimer, radnica lokalnog muzeja, prepoznala je važnost ove ribe i angažovala J. L. B. Smitha, stručnjaka za ribe, koji je identifikovao i nazvao Latimeriu, prvu živu vrstu celakanta poznatu nauci.
Novootkrivena vrsta fosilnog koelakanta, Ngamugavi virngarri, pruža dragocene uvide u anatomiju ove loze iz devonskog perioda. Analiza evolucione istorije celakanta ukazuje na sporu evoluciju ovih riba, s nekoliko zanimljivih izuzetaka.
Aktivnost tektonskih ploča se pokazala kao ključni faktor koji utiče na brzinu evolucije celakanta. Seizmičko kretanje transformisalo je staništa, što je povećalo verovatnoću nastanka novih vrsta celakanta.
Proučavanje dve žive vrste celakanta, Latimeria chalumnae i Latimeria menadoensis, otkriva male razlike u odnosu na izumrle rođake. Iako se često opisuju kao „živi fosili“, ove ribe ipak pokazuju male evolutivne promene.
