Imamo uzbudljive nove dokaze da je Venera geološki aktivna.
Koristeći radarske slike koje je napravila svemirska letelica Magellan tokom ranih 1990-ih, naučnici su pronašli vulkanski otvor koji je promenio oblik i porastao tokom perioda od osam meseci 1991. To je jedan od najubedljivijih indicija da je vulkanizam još uvek aktivan na Veneri, oblikujući površine i atmosfere planete.
Ovo ima implikacije na način na koji tumačimo posmatranja naše susedne planete, uključujući otkrivanje gasa fosfina koji se prvobitno pripisuje potencijalnom životu, ali to je takođe moglo biti rezultat vulkanske aktivnosti.
„Istražujemo vulkanske oblasti na Veneri koje je Magelan snimio dva ili tri puta i identifikujemo vulkanski otvor od ~2,2 km 2 koji je promenio oblik u osam meseci između dva radarska snimka“, pišu geofizičar Robert Herik sa Univerziteta Aljaske Ferbanks i inženjer Skot Hensli iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji.
„Mi tumačimo ove rezultate kao tekuću vulkansku aktivnost na Veneri.“
Venera i Zemlja imaju mnogo toga zajedničkog; njihova veličina, masa, gustina i sastav su veoma slični. Ali za dva slična komada stena, sigurno su krenuli različitim putevima. Zemlja je vlažna, umerena i puna života. Venera je suva, užasno vruća i obavijena toksičnom, zagušljivom i burnom atmosferom.
Druga razlika između ove dve planete je litosfera, stenoviti spoljašnji omotač koji sadrži gnjecavu rastopljenu unutrašnjost. Zemljina litosfera je poput napukle ljuske jajeta koja se sastoji od više delova, tektonskih ploča, čije se ivice trljaju jedna o drugu. Većina Zemljine vulkanske aktivnosti odvija se duž ovih granica.
Venerina litosfera je jedna potpuna školjka, bez tektonskih ploča. Ovo je pokrenulo pitanja o vulkanskoj aktivnosti planete. Njegova mlada površina nagoveštava vulkansko ponovno izbijanje na površinu, ali da li je još uvek vulkanski aktivna i koliko je vulkanski aktivna, ostala su otvorena pitanja.
Zbog Venerine atmosfere, videti njenu površinu nije lako; zahteva tehnike snimanja koje mogu da preseku gust ugljen-dioksid. Pored toga, namenske sonde za Veneru su malobrojne. Akatsuki sonda Japanske agencije za istraživanje svemira je jedina trenutno i proučava atmosferu planete, a ne njenu površinu.
Druge sonde su letele pored Venere i snimale slike, ali da biste razumeli potencijalni vulkanizam, potrebno vam je nešto što može da nadgleda površinu tokom vremena.
Ovde dolazi Magelan.
Proveo je nešto manje od 4,5 godine u orbiti oko Venere, koristeći radar za snimanje površine za veliki deo tog vremena, između 1990. i 1992. godine.
Ali orbita sonde je bila eliptična, što znači da su različiti uglovi pod kojima je snimila površinu Venere učinili da dobijeni podaci nisu prikladni za automatsku uporednu analizu. To je značilo da čovek to mora da uradi ručno, što je dugotrajan i težak zadatak.
„Zaista su tek u poslednjoj deceniji Magellanovi podaci dostupni u punoj rezoluciji, mozaik i njima lako manipuliše istraživač sa tipičnom ličnom radnom stanicom“, objašnjava Herik.
Prvo je suzio podatke koje je trebao da pročešlja birajući lokacije za koje je ranije identifikovano da su verovatno vulkanski aktivne. Zatim je ručno pregledao Magelanove slike, tražeći promene u pejzažu oko ovih mesta.
I pronašao je nešto, blizu dva najveća vulkana na Veneri, Ozza i Maat Mons. Ovi vulkani su uporedivi po zapremini sa vulkanima na Zemlji, ali su ravniji i rašireniji. Otvor na severnoj strani vulkana štita koji čini deo Maat Monsa primetno je promenio oblik između februara i oktobra 1991.
U početku je otvor bio skoro kružni, sa površinom od oko 2,2 kvadratna kilometra, što je malo veće od Monaka. Na kasnijoj slici, oblik je bio veći, oko 4 kvadratna kilometra, i nepravilan. Takođe se činilo da je skoro ispunjen do ruba, moguće da se transformiše u jezero lave, iako je nejasno da li je materijal u njemu još uvek bio otopljen u vreme druge slike.
Promenio se i oblik terena oko otvora, verovatno zbog tokova sveže lave. Hensli je sproveo modeliranje i otkrio da je vulkanska aktivnost verovatna.
Moguće je da se otvor urušio sam od sebe, u odsustvu vulkanske aktivnosti; ali ovde na Zemlji takvi kolapsi se uvek dešavaju kao rezultat vulkanske aktivnosti, bilo na mestu ili u blizini.
U kombinaciji sa drugim nedavnim studijama, uključujući pomno ispitivanje Magelanovih podataka, nalazi predstavljaju neke ubedljive dokaze za tekuću vulkansku aktivnost u najbližem planetarnom susedu Zemlje. I neke intrigantne mogućnosti istraživanja za sonde Venere koje su trenutno u razvoju.
„Sada možemo reći da je Venera trenutno vulkanski aktivna u smislu da ima najmanje nekoliko erupcija godišnje“, kaže Herik.
„Možemo očekivati da će predstojeće misije na Veneri posmatrati nove vulkanske tokove koji su se desili otkako je misija Magellan završena pre tri decenije, i trebalo bi da vidimo da se neke aktivnosti dešavaju dok dve predstojeće orbitalne misije prikupljaju slike.“
