Neke životinje žive u tako udaljenim i nepristupačnim delovima sveta da ih je skoro nemoguće proučavati u njihovim prirodnim staništima. Među njima su i kljunasti kitovi, kojih su do sada pronađene 24 vrste: žive daleko od kopna i u dubokim okeanskim vodama, gde traže hranu na dubinama od 500 metara i više.
Rekorder po najdubljem zaronu sisara je Kjuvijeov kljunasti kit, za koji je 2014. izmereno da zaroni najmanje 2992 metra. Kljunasti kit takođe drži rekord sisara za najduže ronjenje; 222 minuta.
Sada, svet dobija novi i iznenađujući uvid u svet udaljenih kljunastih kitova kroz naučnu studiju populacije Bejrdovih kljunastih kitova. Populacija je neočekivano pronađena u blizini obale iu plićim vodama nego što je ranije primećeno.
Studiju vode biolozi kitova Olga Filatova i Ivan Fedutin sa Univerziteta Južne Danske/Fjord&Bӕlt, a objavljena je u časopisu Ponašanje životinja.
Filatova i Fedutin iza sebe imaju dugogodišnje proučavanje kitova u severnom Pacifiku, a tokom ekspedicije na Komandantska ostrva 2008. prvi put su videli grupu Bejrdovih kljunastih kitova u blizini obale.
„Bili smo tamo da tražimo kitove ubice i grbave kitove, tako da smo samo primetili da smo videli grupu Bejrdovih kljunastih kitova i da nismo mnogo uradili po tom pitanju. Ali videli smo ih i narednih godina, a posle pet godina , sumnjali smo da je to stabilna zajednica koja često posećuje isto područje.“
„Viđali smo ih svake godine do 2020. kada nas je COVID-19 sprečio da se vratimo na Komandantska ostrva“, objašnjava Olga Filatova, stručnjak za kitove i postdoktor na Odseku za biologiju i klimatski klaster SDU Univerziteta Južne Danske.
Proučavana populacija Bejrdovih kljunastih kitova približila se obali – u krugu od četiri km kopna, a primećeni su u plitkoj vodi, manje od 300 metara.
„To je nekarakteristično za ovu vrstu“, kaže Olga Filatova, koja takođe ističe da se populacija verovatno prilagodila ovom staništu i tako odstupa od ustaljene percepcije da svi kljunasti kitovi lutaju daleko u moru i dubokim vodama.
„To znači da ne možete očekivati da se svi pojedinci unutar određene vrste ponašaju na isti način. To otežava planiranje zaštite vrsta – u ovom slučaju, na primer, ne možete da planirate na osnovu pretpostavke da kljunasti kitovi žive samo daleko u duboko more. Pokazali smo da mogu da žive i u plitkim i priobalnim vodama. Možda postoje druga različita staništa za koja još nismo svesni“, kaže Olga Filatova.
Postoji mnogo primera da se pojedinci iz iste vrste kitova ne ponašaju isto. U svetu kitova, uobičajeno je pronaći grupe iste vrste koje žive na različitim mestima, jedu različit plen, drugačije komuniciraju i ne vole da se mešaju sa drugim vrstama u drugim grupama.
Neke grupe kitova ubica love samo morske sisare poput foka i morskih pliskavica, druge samo haringe. Neki grbavi kitovi migriraju između tropa i Arktika; drugi su stanovnici u određenim oblastima. Neke grupe kitova spermatozoida razvijaju sopstvene dijalekte za internu komunikaciju i ne vole da komuniciraju sa drugima van grupe.
Prema Olgi Filatovoj, socijalno učenje je u igri kada grupe razvijaju preferencije za, na primer, staništa i plen.
U životinjskom svetu postoje mnogi oblici društvenog učenja. Imitacija je najsloženiji oblik; životinja vidi šta drugi rade i razume motivaciju i razloge iza toga. Zatim postoji „lokalno poboljšanje“, gde životinja vidi drugu životinju kako ide ka određenom mestu, prati je i saznaje da to mesto ima vrednost. Ovo je primećeno kod mnogih životinja, uključujući ribe.
Olga Filatova veruje da populacija Bejrdovih kljunastih kitova na Komandantskim ostrvima uči kroz „lokalno unapređenje“. Vide da neki vršnjaci idu u plitku vodu pored obale, prate i otkrivaju da je to dobro mesto, verovatno zato što ima mnogo ribe.
„To postaje kulturna tradicija i to je prvi put da je kulturna tradicija uočena među kljunastim kitovima“, kaže ona.
Drugi primeri kulturnih tradicija kod kitova uključuju kada oni razviju specifične lovačke tradicije: neki lupaju repom da bi omamili ribu, neki stvaraju talase da operu foke sa ledenih ploča, a neki jure ribu na plažu.
Istraživači su od 2008. do 2019. posmatrali ukupno 186 jedinki Bejrdovih vrsta kljunastih kitova na Komandantskim ostrvima. 107 je posmatrano samo jednom i stoga je procenjeno da su prolazni kitovi. Više od godinu dana primećeno je 79 osoba i na taj način su ocenjeni kao stanovnici.
61 prolazni kit je viđen u interakciji sa stanovnicima, a sedam njih je viđeno u plitkoj vodi.
„Prolaznici nisu toliko upoznati sa lokalnim uslovima kao stanovnici, pa stoga obično traže hranu na dubinama koje su uobičajene za njihovu vrstu. Ali mi smo zapravo primetili neke prolazne pojave u plitkom području. To su bile osobe koje su imale neki oblik socijalni kontakt sa stanovnicima. Mora da je u tom kontaktu da su saznali o plitkoj vodi i njenim prednostima“, kaže Olga Filatova.
Nejasno je koliko Bairdovih kljunastih kitova postoji u svetu.
