Iznenađujuće otkriće sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinije poboljšalo je ključni princip koji se koristi u razvoju novih lekova za lečenje bolesti. Ovaj nalaz bi mogao ubrzati proces razvoja lekova i pomoći u sprečavanju potencijalno štetnih interakcija sa lekovima.
Novo istraživanje dr Vladeka Minora i saradnika iz UVA dovodi u pitanje pristup koji se obično koristi u razvoju lekova. Do sada su naučnici pretpostavljali da se važan transporter leka u krvi, protein koji se zove albumin, ponaša slično laboratorijskim modelima koji se široko koriste u razvoju lekova, kao i u ljudskoj krvi. Ali Minorov novi rad pokazuje da to nije nužno slučaj.
„Naši neočekivani nalazi bi trebalo da budu od posebnog interesa za ljude koji proučavaju [biološke procese koji se zovu] interakcije protein-ligand i za naučnike koji obavljaju pretklinička istraživanja u otkrivanju lekova“, rekao je Minor, Harison uvaženi profesor na Odeljenju za molekularnu fiziologiju i biološku fiziku UVA. „Unakrsna interakcija lekova se često otkriva tokom kliničkih ispitivanja, a ponekad samo kada su novi lekovi na policama apoteka.
Dr Alan Stjuart, koautor studije na Univerzitetu Sent Endruz u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da nalazi nude važne smernice za razvoj sigurnijih lekova. „Ovaj rad direktno pokazuje da se lekovi mogu različito prenositi po telu kod sisara i naglašava potrebu za oprezom kada se koriste ne-humani albumini ili životinjski modeli u razvoju lekova“, rekao je on.
Serumski albumin se proizvodi u jetri i služi mnogim važnim funkcijama u telu, uključujući održavanje pravilne distribucije telesnih tečnosti u tkivima. To je važno sredstvo za isporuku, koje sakuplja supstance kao što su hormoni, masne kiseline i lekovi i prenosi ih kroz krv tamo gde su potrebne.
Serumski albumin se nalazi ne samo kod ljudi, već i kod sisara uopšte. Kao takvi, naučnici se često oslanjaju na albumine koji nisu humani, kao što je goveđi albumin iz goveda, i na životinjske modele, kao što su laboratorijski miševi, da predvide kako će albumin stupiti u interakciju sa lekovima kod pacijenata. Ali Majnorov novi rad ukazuje na neočekivane zamke te prakse.
Minor i njegov tim su pogledali kako uobičajeni nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID), ketoprofen, stupa u interakciju sa ljudskim albuminom i drugim albuminima sisara. Otkrili su da su ove interakcije bile prilično nedosledne, sa različitim albuminima koji se vezuju za lek na različitim lokacijama. To sugeriše da pretpostavke izvučene iz albumina sisara možda neće dati pouzdane rezultate za razvoj lekova za ljude.
„Dublje razumevanje transporta leka pomoću proteina plazme, njegove potencijalne varijabilnosti među vrstama i pacijentima, i implikacija na interakcije lek-lek će definitivno olakšati otkrivanje lekova malih molekula i na kraju imati koristi za pacijente“, rekao je Ivan Šabalin, dr. bivši student Minorove laboratorije koji sada radi na preciznom medicinskom pristupu onkološkoj terapiji u IDEAIA Biosciences u San Francisku.
Na osnovu svojih nalaza, Minor i njegovi saradnici pozivaju na dodatne studije koje bi ispitale kako se drugi lekovi vezuju za albumin. Kako napreduju, kažu oni, biće od suštinskog značaja za naučnike da procene prikladnost određenih albumina za njihovo istraživanje. Ovo razumevanje će im pomoći da bolje predvide kako će se ljudski albumin vezati sa lekovima i smanjiti rizik od neočekivanih i neželjenih interakcija sa lekovima.
„Ovo istraživanje pokazuje da kada dobijemo neočekivane rezultate, moramo duboko da kopamo da bismo razumeli njih i njihove posledice. Napredna biomedicinska istraživanja često zahtevaju transdisciplinarnu saradnju naučnika sa različitim pozadinama i perspektivama kako bi se pozabavili složenim istraživačkim pitanjima“, rekao je Minor. „Nadamo se da će ovaj rad pomoći istraživačima da shvate ograničenja farmakoloških studija koje imaju za cilj lečenje ljudi, ali koje se zasnivaju na drugim organizmima.“
Istraživači su objavili svoje nalaze u IUCrJ. Rad je bio propraćen uredničkim tekstom koji je naglašavao važnost rada i bio je predstavljen na naslovnoj strani časopisa. Istraživački tim su činili Mateusz P. Czub (dobitnik UVA doktorata koji je sada na Institutu Paul Sherer u Švajcarskoj), Stevart, Shabalin i Minor.