Većina majki koje su uzimale lekove protiv napada na recept tokom trudnoće mogu da odahnu: nova studija objavljena danas u The Lancet Neurology otkrila je da mala deca koja su bila izložena uobičajeno prepisanim lekovima u materici nemaju lošije neurorazvojne ishode od dece zdravih žena.
Obično korišćeni lekovi protiv napada kao što su lamotrigin i levetiracetam se generalno smatraju efikasnim i bezbednim, posebno u poređenju sa mnogim tretmanima epilepsije prve generacije koji su nosili duboke rizike za nerođeno dete. Ali dok epilepsija možda više nije razlog koji sprečava nekoga da zasnuje porodicu, još uvek nema dovoljno informacija o tome kako lekovi koje uzima majka utiču na ishod majke i deteta nakon porođaja.
Nova studija pruža sigurnost pacijentima i nudi smernice neurolozima koji se suočavaju sa izazovom održavanja krhke ravnoteže između prepisivanja doza lekova koji suzbijaju napade kod majke, ali ne nose povećan rizik od neuroloških komplikacija za bebu.
„Opšti tvrdnja da su svi lekovi protiv napada loši je previše pojednostavljena i nema smisla biološki“, rekao je stariji autor Page Pennell, MD, profesor i predsedavajući neurologije na Univerzitetu u Pitsburgu. „Mogućnost da se kaže da ne, uzimanje ovih lekova neće dovesti njihovo buduće dete u veći rizik od autizma ili smetnji u učenju, ima ogroman uticaj na žene sa epilepsijom koje razmišljaju o trudnoći.
Epilepsija je neurološki poremećaj abnormalne električne aktivnosti u mozgu koji pogađa više od milion američkih žena u reproduktivnom dobu. Sa svojim iznenadnim i iscrpljujućim napadima i ograničenim brojem lekova, koji izazivaju značajne rizike po fetus u razvoju, stanje se smatralo nekompatibilnim sa trudnoćom tokom većeg dela 20. veka, iako se taj pejzaž postepeno menja.
Studija ishoda majki i neurorazvojnih efekata antiepileptičkih lekova (MONEAD) pokrenuta je pre dve decenije sa ciljem da pruži visokokvalitetne informacije o tome kako lekovi protiv napada utiču i na majku i na dete. Prospektivna opservaciona studija regrutovala je žene koje su lečene od epilepsije u dvadeset medicinskih centara širom Sjedinjenih Država i pratile njih i njihove bebe tokom trudnoće i nekoliko godina nakon porođaja.
Prethodno istraživanje koje je proizašlo iz studije istaklo je potrebu pažljivog praćenja i prilagođavanja doze lekova protiv napada kako bi se postigla adekvatna kontrola napada bez ugrožavanja zdravlja fetusa. Nova studija se fokusirala na utvrđivanje da li izloženost ovim lekovima izaziva dugoročne neurorazvojne efekte koji negativno utiču na dete.
Da bi se procenili efekti izlaganja fetusa lekovima, deca uzrasta od tri godine su testirana na njihov rečnik i veštine verbalnog razumevanja, kao i sposobnost da opišu jednostavne slike. Deca žena sa epilepsijom bila su podjednako dobra u verbalnom opisivanju jednostavnih predmeta i slika kao i deca žena bez epilepsije. Njihova sposobnost da razumeju jezik takođe je bila uporediva sa decom istog uzrasta koja su rođena od žena bez epilepsije, naglašavajući da i lamotrigin i levetiracetam predstavljaju nizak rizik za negativan uticaj na kognitivne ishode.
U sekundarnoj analizi istraživači su otkrili da je visoka doza levetiracetama u trećem tromesečju trudnoće u korelaciji sa negativnim neurorazvojnim efektima na bebu i preporučuju posebno pažljivo praćenje nivoa ovog leka u krvi i promišljene strategije doziranja. Istraživači, međutim, ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li isto važi i za druge lekove protiv napada koji su manje uobičajeni.
Skrining za poremećaje raspoloženja i anksioznosti je još jedan važan faktor koji kliničari moraju uzeti u obzir. Kao deo studije, istraživači su primetili da povećana anksioznost majke i, u nižem stepenu, depresija imaju negativan uticaj na novorođenčad.
„Nalazi pružaju vredne informacije za žene sa epilepsijom, ali ima još mnogo toga da se uradi jer ne znamo rizike za većinu lekova protiv napada“, rekao je glavni autor i jedan od nekoliko glavnih istraživača studije Kimford Meador, MD, profesor neurologije na Univerzitetu Stanford.
„Dugi niz godina, lekari koji propisuju lekove nisu imali dobre informacije o kognitivnim ishodima dece koja su bila izložena in utero nedavno odobrenim lekovima protiv napada“, rekao je Adam Hartman, MD, programski direktor u NINDS Odeljenju za klinička istraživanja i naučnik NINDS projekta za MONEAD. „Ova studija predstavlja još jedan važan korak u unapređenju našeg znanja; međutim, potrebno je uraditi više potvrdnog posla, posebno za sekundarne ishode.“
