Izloženost hemikalijama koje se obično nalaze u vodi za piće i svakodnevnim proizvodima za domaćinstvo može dovesti do smanjenja plodnosti kod žena za čak 40%, prema studiji istraživača sa planine Sinaj. U radu objavljenom u Science of the Total Environment, tim je izvestio da su veće koncentracije perfluoroalkilnih supstanci u krvi, poznate kao PFAS, povezane sa značajnim smanjenjem verovatnoće trudnoće i živorođenja među kohortom žena u reproduktivnom dobu u Singapuru koji su pokušavale da zatrudne.
„Naša studija snažno implicira da žene koje planiraju trudnoću treba da budu svesne štetnih efekata PFAS-a i da preduzmu mere predostrožnosti da izbegnu izloženost ovoj klasi hemikalija, posebno kada pokušavaju da zatrudne“, kaže glavni autor dr Nejtan Koen. ., postdoktorski istraživač sa Odeljenja za medicinu životne sredine i javno zdravlje na Medicinskom fakultetu Icahn na planini Sinai. „Naši nalazi su važni jer doprinose rastućem broju znanja o impliciranju PFAS-a u razvoju nepovoljnih zdravstvenih stanja, pri čemu su deca posebno ranjiva.“
PFAS su hemikalije otporne na vodu i masnoću koje se nalaze u vodi za piće, kao iu širokom spektru potrošačkih proizvoda kao što su posuđe koje se ne lepi, vodootporna odeća, ambalaža za hranu, premazi otporni na mrlje na tepisima i presvlakama, boje i proizvodi za ličnu negu. Brojne studije su otkrile da praktično svaki Amerikanac ima PFAS u krvi. Dok su druge studije pokazale da PFAS narušava reproduktivno funkcionisanje kod ženki miševa, istraživanje planine Sinai je jedno od prvih koje pokazuje njegov uticaj na ljude.
Studija je razmatrala 1.032 žene u reproduktivnom dobu (18 do 45 godina) koje su pokušavale da zatrudne i koje su bile uključene u Singapursku studiju pre začeća o dugoročnim materijalnim i dečijim ishodima (S-PRESTO), prospektivu kohortu zasnovanu na populaciji . Istraživači su merili PFAS u plazmi sakupljenoj od žena između 2015. i 2017. Saznali su da je veća izloženost hemikalijama PFAS, pojedinačno i kao mešavina, povezana sa smanjenom verovatnoćom kliničke trudnoće i živog rođenja.
Tačnije, tim je otkrio 30% do 40% manje šanse za postizanje kliničke trudnoće u roku od jedne godine od praćenja i porođaja živog rođenja kada su uzeti u obzir kombinovani efekti sedam PFAS kao mešavine. Najveći doprinos mešavini PFAS bila je perfluorodekanska kiselina, koja je pojedinačno povezana sa smanjenom plodnošću. Povezanost sa ishodima neplodnosti takođe je primećena za perfluorooktansulfonsku kiselinu, perfluorooktansku kiselinu i perfluoroheptansku kiselinu.
„PFAS može poremetiti naše reproduktivne hormone i povezan je sa odloženim početkom puberteta i povećanim rizikom od endometrioze i sindroma policističnih jajnika u nekoliko prethodnih studija. Ono što naša studija dodaje je da PFAS takođe može smanjiti plodnost kod žena koje su generalno zdrave i prirodno pokušavaju da zatrudne“, napominje viši autor Damaskini Valvi, MD, Ph.D., MPH, docent za medicinu životne sredine i javno zdravlje na Icahn Mount Sinai i nacionalno priznati stručnjak za opasnosti od PFAS-a.
„Takođe znamo da izloženost PFAS počinje u materici i prenosi se sa majke na fetus, jer je mnogo PFAS otkriveno u krvi pupčanika, placenti i majčinom mleku. Sprečavanje izloženosti PFAS je stoga od suštinskog značaja za zaštitu zdravlja žena, kao i zdravlje njihove dece“.
Dodatni rad naučnika na Institutu za ekspozomska istraživanja na planini Ikan Sinaj, koji je posvećen povećanju razumevanja javnosti o tome kako izloženost životne sredine utiče na zdravlje i bolesti, istražiće biološke mehanizme koji su u osnovi uticaja hemikalija PFAS na reproduktivno zdravlje žena.
„Rezultati naše studije bi trebalo da služe kao upozorenje ženama svuda o potencijalno štetnim efektima PFAS-a kada planiraju da zatrudne“, kaže dr Koen. „Možemo minimizirati izloženost PFAS izbegavanjem hrane koja je povezana sa višim nivoima ovih hemikalija i kupovinom proizvoda bez PFAS-a.
„Takođe je važno zalagati se za politike koje zabranjuju upotrebu toksičnih hemikalija, kao što je PFAS, u svakodnevnim proizvodima“, napominje dr Valvi.