Procena 17 ranije objavljenih studija sugeriše da je izlaganje olovu u materici ili u detinjstvu povezano sa povećanim rizikom od upuštanja u kriminalno ponašanje u odraslom dobu — ali je potrebno više dokaza za jačanje razumevanja. Maria Jose Talaiero Schettino sa Univerziteta Džordž Vašington, SAD, i kolege predstavljaju ove nalaze u časopisu otvorenog pristupa PLOS Global Public Health.
Izloženost olovu može izazvati razne zdravstvene izazove, kao što su srčani problemi, oštećenje bubrega, disfunkcija imunog sistema, reproduktivni problemi i oštećena neurorazvojna funkcija kod dece. Istraživanje je takođe otkrilo statističke veze između izloženosti olovu i kriminalnog ponašanja, kako na nivou cele populacije tako i na nivou pojedinaca. Međutim, nalazi studija na individualnom nivou su nedosledni.
Da bi pomogli u razjašnjavanju postojećih dokaza, Talaiero Schettino i kolege su sproveli sistematski pregled studija koje se bave vezama između individualnog izlaganja olovu i kriminala ili drugih antisocijalnih ponašanja. Njihova analiza je uključivala 17 studija, koje su koristile različite metode za merenje izloženosti olovu – pomoću krvi, kostiju ili zuba – i bavile su se efektima izloženosti u različitim uzrastima, uključujući u materici ili ranom detinjstvu, kasnijem detinjstvu i adolescenciji ili odrasloj dobi.
Pregled je istakao širok spektar nalaza među studijama. Na primer, u nekim slučajevima nisu pronađene statističke veze između izlaganja olovu u ranom detinjstvu i kasnijeg delikventnog ponašanja. Jedna studija je pokazala vezu između izloženosti i antisocijalnog ponašanja, ali ne i hapšenja. Ipak, nekoliko studija je otkrilo veze između ranog izlaganja olovu u detinjstvu i kasnijih hapšenja, uključujući hapšenja povezana sa drogom. Autori su takođe koristili alat pod nazivom ROBINS-E za procenu svake studije za statističku pristrasnost, otkrivši da su neke studije statistički robusnije od drugih.
Sve u svemu, u svetlu poznatih bioloških efekata olova, ovaj pregled sugeriše da pojedinac koji je bio izložen olovu u materici ili u ranom detinjstvu može imati veći rizik da se upusti u kriminalno ponašanje kao odrasla osoba.
Na osnovu svojih nalaza, istraživači primećuju potrebu za prikupljanjem više dokaza na individualnom nivou kako bi se produbilo razumevanje asocijacija koje se vide u 17 studija koje su pregledali. Međutim, mere politike za sprečavanje izloženosti olovu su od najveće važnosti za očuvanje javnog zdravlja.
Autori dodaju: „Politike za sprečavanje izloženosti olovu su od najveće važnosti jer naše istraživanje pokazuje da postoji višak rizika od kriminalnog ponašanja u odrasloj dobi kada je pojedinac izložen olovu u materici ili tokom detinjstva. Sprečavanje izlaganja olovu je ključno za očuvanje javnog zdravlja i promovisati bezbednije društvo za sve“.
