Kako su kosti obložene stenom trulile, silicijum koji se prenosi vodom prodirao je u pukotine, učvršćujući se u opal i čuvajući dragocene detalje tokom 100 miliona godina. Dobijeni fosili sada pružaju dokaz da je zaista moglo postojati doba monotrema, pre nego što su drugi sisari počeli da dominiraju.
„To je kao da otkrivate čitavu novu civilizaciju“, kaže paleontolog iz Australijskog muzeja Tim Flaneri.
„Danas je Australija poznata kao zemlja torbara, ali otkrivanje ovih novih fosila je prvi pokazatelj da je Australija ranije bila dom raznovrsnosti monotrema.
Samo pet od ovih retkih sisara još uvek postoji: jedan kljunaš i četiri vrste ehidna, koje dele Australija i Papua Nova Gvineja. Ali zbog svoje osobine polaganja jaja nalik reptilu, dugo se smatralo da su ove životinje evoluirale pre placentnih sisara poput nas i torbara.
„Može se pretpostaviti da su, gde god da su nastali, monotremi zračili u Australiji pre torbara, i da je stara australska monotrema fauna možda bila bar toliko raznolika kao kasnija fauna torbara…“ spekulisao je prirodnjak Filip Džekson Darlington još 1957.
Iako je ova teorija široko prihvaćena, fosilni dokazi su ostali oskudni.
Sada, tri novootkrivena monotrema dovode ukupan broj fosilnih vrsta poznatih na ovom jednom mestu i vremenskom periodu na šest, dokazujući da je među ovim krznenim slojevima jaja zaista postojala izvesna raznolikost. Nova otkrića kreću se od veličine malog oposuma do veličine mačke, rekao je Flaneri Džejmsu Vudfordu za Nev Scientist.
Australijski greben Lajtning u severoistočnom Novom Južnom Velsu, gde su fosili pronađeni, sada ima najrazličitiji raspon monotremnih fosila u evidenciji, svi iz perioda senomanija između otprilike 100 i 95 miliona godina.
„Poznate su četiri vrste iz jednog primerka, što sugeriše da je raznolikost i dalje nedovoljno zastupljena. Ovo otkriće dodaje više od 20 odsto prethodno poznatoj raznolikosti monotrema“, kaže paleontolog Australijskog muzeja Metju MekKari.
Među novim fosilima je i zubasti ‘ehidnapus’ (Opalios splendens), koji, kako mu nadimak sugeriše, deli karakteristike i ehidne i kljunasa. Ima dugu, usku njušku ehidne, ali i neke osobine platipusa, poput složene elektrorecepcije.
„Priča o tome kako su naši sisari koji leže jaja evoluirali je ‘od zuba do bezubih’“, opisuje mamolog iz Australijskog muzeja Kris Helgen.
„Najstariji monotrem, Teinolophos trusleri, koji datira iz Viktorije pre 130 miliona godina, imao je pet kutnjaka u svakoj vilici. Ono što vidimo na Lajtning Ridžu je da pre 100 miliona godina neki od monotremesa još uvek imaju pet kutnjaka, ali neki od oni su sveli na tri“.
Moderne ehidne nemaju zube, a platipusi gube svoje pre nego što potpuno sazrevaju.
Flanneri i kolege takođe opisuju najmanji poznati monotrem, Parvopalus clitiei i Dharragarra aurora, koji ima vilicu sličnu modernim platipusima, u svom novom radu. Oni se pridružuju trima prethodno otkrivenim drevnim monotremima Lightning Ridgea: Kollikodon ritchiei, Steropodon galmani i Stirtodon elizabethae, najveći poznati monotreme.
Do sada istraživači nisu pronašli druge znakove sisara iz ovog perioda, što sugeriše da su monotremi zaista mogli biti sami među dinosaurusima tog doba. Međutim, za potvrdu ove teorije biće potreban opsežniji fosilni sklop koji uključuje i druga mesta.