Neočekivani alat nam daje novi uvid u finu strukturu spoljašnjih slojeva Marsa.
Koristeći meteorite koji su davno odlomljeni od crvene planete pre oko 11 miliona godina i bačeni u svemir da bi na kraju sleteli na Zemlju, naučnici su uspeli da prouče način na koji je vulkanizam oblikovao koru i plašt Marsa da bi zaključili o prisustvu silikatnih rezervoara koji hranili njihovu formaciju.
To je prilično lukavo istraživanje, zaista – imamo nove informacije o strukturi i evoluciji Marsa, a da ne moramo da idemo do kraja da bismo ih dobili. Ispostavilo se da su marsovski meteoriti odlična prednost za razumevanje istorije planete, a isporučuju se upravo ovde na naš prag.
„Marsovski meteoriti su jedini fizički materijali koje imamo na raspolaganju sa Marsa“, kaže geolog Džejms Dej sa Okeanografskog instituta Skrips.
„One nam omogućavaju da izvršimo precizna i tačna merenja, a zatim kvantifikujemo procese koji su se desili unutar Marsa i blizu površine Marsa. Oni pružaju direktne informacije o sastavu Marsa koje mogu da utemeljuju nauku o misiji istine, poput tekućih operacija rovera Perseverance koje se tamo odvijaju. “
Meteoriti koje su pregledali Dej i njegove kolege dolaze u dva oblika; chassignites, nakon stene pronađene 1815. godine u Šasinji, Francuska, i nakhlites nakon primerka otkrivenog u Nakhli, Egipat, 1905. godine.
Dve vrste stena takođe imaju različite kompozicije. Nahlit je bazalt, sadrži inkluzije minerala augita i olivina. Chassignit je skoro u potpunosti olivin.
Ovde na Zemlji bazalta ima više u kori, a olivina u omotaču. Mars nije ništa drugačiji.
Sprovodeći pažljivo ispitivanje i poređenje dve vrste stena i njihovih jedinstvenih hemijskih karakteristika, istraživači su uspeli da utvrde da su nastali u istom vulkanu pre oko 1,3 milijarde godina. Njihova razlika je zbog procesa koji se zove frakciona kristalizacija, a to je kada različiti uslovi uzrokuju da se tečna magma stvrdne u različite konfiguracije.
Nakhliti su bili deo Marsove kore; šasiniti su bili deo plašta ispod. Štaviše, neki od naklita su bili dovoljno blizu kore da bi stupili u interakciju sa atmosferom Marsa i bili izmenjeni od nje.
„Utvrđivanjem da su nakliti i šasiniti iz istog vulkanskog sistema i da su stupili u interakciju sa marsovskom korom koja je izmenjena atmosferskim interakcijama, možemo identifikovati novi tip stena na Marsu“, kaže Dej.
„Sa postojećom kolekcijom marsovskih meteorita, od kojih su svi vulkanskog porekla, u mogućnosti smo da bolje razumemo unutrašnju strukturu Marsa.
Zanimljivo je da dve stene pokazuju da je vulkanizam na Marsu sličan, ali i drugačiji od vulkanizma na Zemlji. Čini se da se frakciona kristalizacija odvija na isti način, formirajući stenu u kojoj dominira bazalt u kori i stenu sa dominantnom olivinom u plaštu, baš kao i vulkanska aktivnost ovde kod kuće.
„S druge strane, rezervoari na Marsu su izuzetno drevni, odvajaju se jedan od drugog ubrzo nakon formiranja crvene planete“, kaže Dej. „Na Zemlji je tektonika ploča pomogla da se rezervoari ponovo pomešaju tokom vremena. U tom smislu, Mars pruža važnu vezu između onoga kako je rana Zemlja možda izgledala u odnosu na to kako izgleda danas.“
