Tiranosaurus reks ima veliku reputaciju zbog svojih sitnih ručica, ali kako paleontolozi otkopavaju sve više članova njegove porodice, ova vrsta se bori sa nekom konkurencijom.
U borbi za ruku sa novopronađenim abelisauridom, T. reks je zapravo mogao da bude na vrhu. Njegovi zdepasti, slabi gornji udovi verovatno izgledaju praktično poput onih kod Kolekena inakaialija – mesoždera, dvonožnog dinosaurusa čije su kosti nedavno pronađene sačuvane u Patagoniji.
U svom zvaničnom naučnom debiju, ova vrsta je opisana kao jedinstveni abelisaurid koji je najsličniji argentinskom čuvenom karnotaurusu, ili „biku koji jede meso“ – strašnoj zveri sa rogovima i kvrgavom kožom koja se nalazila u Jurskom svetu.
K. inakaiali nema rogove i nešto je manje veličine, ali su on i Carnotaurus sastrei pronađeni u istoj stenskoj formaciji Patagonije.
K. inakaiali nije pronađen sa kostima ruku, ali na osnovu ostalih proporcija skeleta, verovatno je imao ruke slične veličine kao Karnotaurus.
Sa nepokretnim laktovima i samo rudimentarnim zglobovima šake, ovi nesavitljivi dodaci verovatno bi se bacili na njihova obimna grudi dok su trčali. Čak ni njihove četiri cifre nisu bile sposobne da zahvate predmete.
Na kraju kasne krede, pre otprilike 90 do 66 miliona godina, abelisauridi su bili najzastupljeniji dinosaurus na planeti Zemlji. T. reks je živeo u Severnoj Americi i Aziji, ali njegovi rođaci u Južnoj Americi su proizveli najbolje fosilne zapise bilo gde na svetu.
Paleontolozi još ne razumeju zašto su abelisauridi, poput T. reksa, razvili tako beskorisne ruke za lov, ili zašto su tako male u fosilima iz Južne Amerike. Iako neki tvrde da su kandže T. reka mogle biti korišćene za „opako rezanje“ ili za držanje tokom seksa, drugi stručnjaci sugerišu da su ovi slabi, kratki udovi evolutivni „ostaci“ davno prošlih predaka.
Možda kako su lobanje povećavale veličinu, abelisauridi su se više oslanjali na svoje vilice nego na gornje udove da zgrabe plen. Vremenom je grupa mogućih lovaca na čopor možda čak razvila kraće ruke kako bi izbegla da ih odgrizu u ludilu porodičnog hranjenja.
S obzirom na raznolikost abelisaurida pronađenih širom sveta, verovatno postoji više od jednog objašnjenja. Naučnici su 2022. opisali fosil abelisaurida pronađen u Južnoj Americi koji je imao malene ruke i jedan od najmanjih mozgova koji su do sada zabeleženi među članovima porodice. Izgleda da hipoteza razmene lobanje i ruke ne važi u svakom slučaju.
„Ovo otkriće baca svetlo na raznolikost abelisauridnih teropoda u Patagoniji neposredno pre događaja masovnog izumiranja“, kaže istraživač National Geographica, Dijego Pol, koji je iskopao vrstu sa međunarodnim timom iz Argentine, SAD i Kine.
„Naša studija takođe analizira evoluciju abelisaurida i njihovih srodnika kroz vreme i identifikuje pulseve ubrzane evolucije lobanje u ranoj kredi. Ona proširuje ono što znamo o abelisauridima koji su živeli na ovom području tokom perioda krede i pokazuje da su bili više različito nego što se ranije shvatalo.“
Studija je objavljena u časopisu Cladistics.
